Da li se odnos između dvoje ljudi menja sa stupanjem u brak?
Da li je moguće da potpisi na papiru unose rutinu u vezu i menjaju je na nepoželjan način, uprkos tome što je par prethodno živeo zajedno? Danas sa vama delimo mišljenje o ovoj temi.
Pre nego što bilo šta kažemo na ovu temu, moramo imati na umu da ne postoji univerzalno pravilo, a posebno ne kada se radi o ljubavnom odnosu između dvoje ljudi. Svaki par je priča za sebe. Istina je da postoji veliki broj ljudi koji se plaši obaveze, posebno kada se radi o muškarcima. Ideja gubitka slobode, na neki način, izaziva im vrtoglavicu. Mnogi odnosi se prekidaju zbog nedostatka obavezivanja prema partneru, što dovodi do stvaranja osećaja nesigurnosti kod drugog partnera, koji to tumači kao nedostatak ljubavi i vremenom se pretvara u nepremostivu prepreku, koja rezultira raskidom.
Postoji čitav niz izreka vezanih za brak, kao što je ona: Ljubav je igra, brak je posao. Mnoge od ovih izreka, koje ukazuju na strah od obaveze kakva je brak, stvorili su muškarci. Brak je u prošlosti postao institucija iz ekonomskih razloga, kako bi se porodice budućih supružnika osigurale da će muškarac voditi računa o njoj i preuzeti odgovornost da izdržava svoju ženu i potomke i da ih neće napustiti. Crkva je braku dala moralnu vrednost, obavežujući ženu i muškarca da neće imati drugih partnera u budućnosti.
S druge strane, zov prirode je veoma jak. On nalaže muškarcu da “oplodi” što veći broj žena, kako bi što više raširio svoje gene. Nešto slično se opaža kod životinja. Kod ljudi, ovo se dešava na nesvesnom planu i individua ovo doživljava kao biološku potrebu. Gledano iz ovog ugla, brak je protiv prirodan i predstavlja veoma nepoželjnu odgovornost. Na svu sreću, prošlo je mnogo otkako smo sišli sa grana, odnosno otkako smo evoluirali od majmuna do modernog čoveka. Naša vrsta više nije u opasnosti od nestajanja i društvu su nephodne norme, koje su univerzalne i koje predstavljaju uzajamno poštovanje.
Gledano iz racionalnog ugla, vođeni zdravim razumom, čini se da je apsurdno da neki potpisani papir može da donese toliko promena, ali, ako pažljivo analiziramo, ima određenog smisla. Nama, ljudskim bićima, u prirodi je da se opustimo i da spustimo gard, kada više ne moramo da se borimo za nešto, kada ga već, na neki način, posedujemo. Na neki nečin je logično, ali kada se radi o ljubavnim odnosima, trebalo bi da važi potpuno suprotna stvar: opušanje u partnerskim odnosima ne bi trebalo da bude dopustivo. “Srećan brak je poput zgrade, koja se renovira i nadograđuje svaki dan”, rekao je Anre Moroa i bio je potpuno u pravu.
Da bi se problem rešio, čovek najpre mora da shvati i detektuje prisustvo istog. Ukoliko ste oboje prestali da se trudite i osvajate jedno drugo sitnim gestovima pažnje i ljubavi, bilo bi idealno da neko od vas povede razovor na ovu temu. Postoji mogućnost da se dođe do rešenja, samo ako ste svesni o kakvom se problem radi, koji su uzroci istog, kao i posledice. Razgovor, nikako svađa i prepiranje, je jedan od najboljih oružja, koje poseduju partneri u borbi za očuvanje veze i zdravog odnosa.
