Znamo da bi trebalo više da čitamo. Znamo i da bi trebalo manje da buljimo u telefon. Znamo čak i da ne moramo da pogledamo još jedan video pre spavanja. I šta radimo? Naravno, skrolujemo.
Jedna zemlja je zato odlučila da uvede pomalo neobičnu motivaciju: plaća građane da ostave telefon i čitaju knjigu najmanje 15 minuta dnevno. Program ReadSG pokrenut je kako bi podstakao ljude da ponovo razviju naviku čitanja i naprave malu pauzu od beskrajnog sadržaja sa ekrana.
Dakle, ako već nećeš da spustiš telefon zbog ljubavi prema književnosti, možda ćeš to uraditi zbog novca.
Čitaš 15 minuta, dobiješ i nešto novca
Pravila su prilično jednostavna. Učesnici treba da čitaju najmanje 15 minuta dnevno i da svoju sesiju zabeleže na platformi. Za svako čitanje dobijaju 20 virtuelnih novčića, a kada sakupe 1.000, mogu da ih zamene za 1 singapurski dolar, odnosno oko 80 centi. Jedna sesija može da se računa dnevno.
Ne, ovo nije novi način da napustimo posao i živimo od romana.
Više je pokušaj da se napravi mali finansijski mamac za naviku koja je nekada dolazila mnogo prirodnije: sedneš, otvoriš knjigu i ne promeniš ekran 47 puta za deset minuta.
Doomscrolling više nije bezazlena zabava
Program je zamišljen i kao odgovor na sve veću naviku beskrajnog skrolovanja, odnosno doomscrollinga. Cilj je da se kroz kratke i dostižne sesije podstaknu koncentracija, kritičko razmišljanje i mašta. Umesto ambiciozne odluke „od sutra čitam tri knjige mesečno i brišem Instagram“, ide se na mnogo realnijih 15 minuta dnevno.
Jer svi znamo kako se ona prva opcija obično završi. Trećeg dana kupimo novu sveću za čitanje, četvrtog gledamo TikTok preporuku za knjigu koju nikada nećemo otvoriti.
I tu stvari postaju još zanimljivije
Cela priča je pomalo ironična kada se uzme u obzir da ova zemlja već ima veoma dobre rezultate kada je reč o čitalačkim navikama mladih. Petnaestogodišnjaci iz Singapura zauzeli su prvo mesto na svetu po čitalačkoj pismenosti u rezultatima PISA 2025, ispred Kine i Tajvana.
Dakle, ovde nije reč o tome da neko pokušava da stanovništvo prvi put ubedi da otvori knjigu. Ideja je da se navika sačuva u vremenu kada je konkurencija u džepu, svetli, vibrira i svakih nekoliko sekundi pita: „Jesi videla ovo?“
Singapur je i ranije koristio finansijske podsticaje kako bi motivisao građane na zdravije navike, uključujući nagrade za fizičku aktivnost. Ovoga puta na redu je nešto mnogo teže izmeriti: naša sposobnost da mirno sedimo i ne uzmemo telefon.
I zapravo, možda je ideja genijalno jednostavna. Ako nas aplikacije već nagrađuju za svaki korak, niz dana aktivnosti i vreme provedeno online, zašto ne bi postojala aplikacija koja kaže:
„Bravo. Danas nisi skrolovala 15 minuta. Evo ti novac.“ Malo tužno, malo genijalno i, iskreno, veoma 2026.
