Jedan je vampir, drugi živi u XIX veku, treći nema ni brod ni novac, a četvrti je vlasnik knjižare. I svi su nekako bolji boyfriend materijal od pola muške populacije.
Imamo pitanje za scenariste romantičnih filmova: zašto ste nam ovo uradili?
Budimo iskrene: fictional boyfriend je savršen iz jednog vrlo jednostavnog razloga - ne postoji. Ne ostavlja čarape na podu, ne odgovara „ma ništa“ kad ga pitaš šta mu je, ne nestaje sa WhatsAppa na 14 sati i nikada neće reći „nisam video poruku“. Umesto toga, pojavljuje se tačno kada treba, govori savršene stvari, gleda te kao da si jedina žena na svetu i, naravno, u pozadini svira soundtrack.
Nije ni čudo što nam je posle Patrika Verone običan muškarac sa „ćao, šta radiš?“ delovao kao nedovoljno razvijen lik.
Možda je upravo zato svaka generacija dobila svoje filmsko ljubavno „problematično slabo mesto“.
Od opasnih bad boy tipova sa skrivenom nežnom stranom do savršenih džentlmena koji bi zbog žene koju vole prešli pola sveta, ovi junaci nisu samo obeležili filmove u kojima su se pojavili. Obeležili su i naše kriterijume.
Fictional boyfriendi su možda izmišljeni, ali su posledice njihovog postojanja vrlo stvarne. Oni su nam podigli standarde. Bezobrazno visoko.
1. Patrik Verona – „10 Things I Hate About You“
Patrik Verona je verovatno jedan od prvih fictional boyfrienda koji je čitavoj generaciji objasnio zašto je kombinacija misterioznog, buntovnog i potajno nežnog toliko opasna.
HIt Ledžer ga je igrao kao školskog bad boya koji na prvi pogled ne mari ni za koga. A onda upoznaje Ket i kreće čuvena transformacija iz „ne prilazi mi“ u „uradiću sve za tebe“. Od legendarnog pevanja „Can't Take My Eyes Off You“ do završnog ljubavnog priznanja, Patrik nas je naučio da iza drskog stava ponekad samo u filmovima, molimo vas - zaista postoji hopeless romantic.
2. Gospodin Darsi – „Pride & Prejudice“
Ako volite slow burn, gospodin Darsi je praktično vaš izmišljeni muž. Na početku je hladan, ponosan i toliko suzdržan da biste u stvarnom životu verovatno zaključile da čovek jednostavno nije zainteresovan. Ali onda dolazi priča sa Elizabet Benet i shvatamo da se iza tog ledenog ponašanja krije čovek koji je, zapravo, duboko zaljubljen. A Metju Mekfejden je filmskom verzijom iz 2005. godine napravio od Darsija i moderni internet crush. Jedan pogled. Mokra košulja. Tišina. I odjednom više ništa nije jasno.
3. Noa Kalun – „The Notebook“
Noa je čovek zbog kog smo ponovo poverovale u ono „zauvek“. Rajan Gosling igra mladića koji se zaljubljuje u Eli i, uprkos razlikama u društvenom statusu, vremenu i svim mogućim životnim komplikacijama, ne odustaje od njihove ljubavi.
„The Notebook“ je postao jedan od zaštitnih znakova romantičnih filmova 2000-ih, a Noa jedan od najprepoznatljivijih filmskih boyfriend materijala.
I da, rečenica „What do you want?“ i dalje ima moć da uništi emotivnu stabilnost za otprilike tri sekunde.
4. Džek Doson – „Titanik“
Džek Doson nije imao novac, luksuznu kuću ni ozbiljan petogodišnji plan. Imao je šarm Leonarda Dikaprija. Dovoljno.
U „Titaniku“ Džek upoznaje Rouz i za nekoliko dana uspeva da joj pokaže da život može da izgleda potpuno drugačije. Spontan je, velikodušan, slobodnog duha i spreman da rizikuje sve zbog nje. A mi ćemo zauvek ostati zarobljene u jedinom važnom pitanju: Da li su stvarno oboje mogli da stanu na ona vrata? Nećemo sada otvarati tu temu.
5. Mark Darsi – „Bridget Jones's Diary“
Mark Darsi je dokaz da prvi utisak ponekad može da bude potpuno pogrešan. Kolin Firt igra ozbiljnog, rezervisanog i krajnje britanskog advokata koji u početku deluje kao poslednji čovek na svetu u kog bi se Bridžit Džons mogla zaljubiti. Naravno, znamo šta se dalje dešava.
Iza odela, ozbiljnog izraza lica i pomalo ukočenog ponašanja krije se muškarac koji voli mnogo dublje nego što pokazuje.
A posebno mesto u istoriji romantičnih filmova zauvek ima i njegov ružni božićni džemper sa irvasom. Neke modne traume jednostavno ne umiru.
6. Edvard Kalen – „Twilight“
Ne može lista fictional boyfrienda da prođe bez Edvarda Kalena. Robert Patinson je krajem 2000-ih postao lice jedne od najvećih tinejdžerskih opsesija, igrajući misterioznog vampira koji se zaljubljuje u Belu Svon. Mračni pogled, večna posvećenost, natprirodne sposobnosti i zaštitnički stav bili su dovoljni da internet godinama vodi jednu od najvažnijih rasprava tog vremena:
Tim Edvard ili tim Džejkob? Civilizacija se možda nikada nije potpuno oporavila od tog pitanja.
7. Džoni Kastl – „Dirty Dancing“
Džoni Kastl možda nije najjednostavniji muškarac na ovoj listi, ali je zauvek povezan sa jednom od najpoznatijih plesnih scena u istoriji filma.
Patrik Svejzi igra instruktora plesa koji upoznaje Bejbi i ne uči je samo kako da pleše, već i kako da veruje sebi i izbori se za ono što želi.
„Dirty Dancing“ je od Džonija napravio simbol jedne epohe, dok je njegova čuvena rečenica „Nobody puts Baby in a corner“ postala deo pop kulture. I da, taj plesni lift i dalje ima više hemije nego pola današnjih romantičnih filmova.
8. Piter Kavinski – „To All the Boys I've Loved Before“
Piter Kavinski je dokaz da nova generacija fictional boyfrienda vrlo dobro zna šta radi. Noa Sentineo igra popularnog srednjoškolca koji sa Larom Džin ulazi u lažnu vezu, samo da bi vrlo brzo shvatili da osećanja više nisu deo dogovora koji mogu jednostavno da otkažu.
Šarmantan, sladak, samouveren taman koliko treba i sa savršenom dozom teen rom-com energije, Piter je postao crush čitave generacije koja je odrasla uz Netflix.
9. Hejz Kembel – „The Idea of You“
Nikolas Galicin kao Hejz Kembel uspeo je da postane jedan od najzvučnijih fictional crushova novije generacije.
Hejz je harizmatični frontmen boy benda August Moon koji upoznaje Solen, a između njih se razvija intenzivna romansa uprkos razlici u godinama i potpuno različitim životima. Ima samopouzdanje pop zvezde, ali i nežniju i ranjiviju stranu koja ga čini još privlačnijim. Koncerti, pogledi, velike romantični gestovi...Upravo ono što dobra romantična priča mora da ima.
Jer realno, verovatno ga nikada nećemo sresti u supermarketu dok kupujemo deterdžent, ali sanjarenje je besplatno.
10. Vil Taker – „Notting Hill“
Vil Taker je dokaz da fictional boyfriend ne mora da bude ni milijarder, ni vampir, ni savršeni džentlmen iz XIX veka. Hju Grant igra simpatičnog, pomalo smotanog i izrazito britanskog vlasnika knjižare koji se zaljubljuje u Anu Skot, jednu od najvećih filmskih zvezda na svetu.
Njegova nesigurnost, dobroćudnost i britanski humor upravo su ono što ga izdvaja od klasičnog filmskog heroja.
A ljubavna priča sa Anom, koju igra Džulija Roberts, ostala je jedna od najvoljenijih romantičnih priča 90-ih. Ponekad najveći romantični gest zaista nije grandiozan. Ponekad je dovoljno samo reći ono što osećaš.
Zašto se toliko lako zaljubimo u fictional boyfrienda?
Možda zato što imaju nešto što stvarne veze baš i nemaju: savršeno tempiranje, dramatičnu muziku u pozadini i scenaristu koji se pobrine da tačno znaju šta treba da kažu.
U njihovim pričama vidimo velike gestove, sudbonosne poglede, ljubavna priznanja i trenutke zbog kojih posežemo za jastukom i pitamo se zašto naš život nema soundtrack. Ne gledamo ih kada su nervozni jer nisu spavali, kada ostave čarape na podu ili kada kažu „važi“ umesto da pitaju kako smo.
Vidimo ih u najboljoj mogućoj verziji.
I zato, svaki put kada se pojavi novi Patrik Verona, gospodin Darsi ili Piter Kavinski, setimo se zašto fictional boyfriend nikada neće izaći iz mode.
Trendovi se menjaju. Platforme se menjaju. Glumci dolaze i odlaze. Ali crush na muškarca koji postoji samo na ekranu? Večan.
