Termin ejdžizam (ageism; age znači starost) prvi put je upotrebio gerontolog Robert Batler i odnosi se na starosne predrasude, stereotipe i diskriminaciju ljudi koje se zasnivaju na njihovim godinama.
O takvom konceptu kao što je ejdžizam, filozofski umovi su počeli da govore relativno nedavno. Živimo baš u vreme kada ejdžizam, na užas i našeg jedinog po rečima demokratskog društva, cveta kao nikada.
Mladost kao valuta
Pre nego što su žene dobile pravo glasa, mogućnost da se obrazuju i zaposle, i pravo da odlučuju šta da rade sa svojim ličnim životom - udaju se ili ne, imaju decu ili žive bez njih – žene su zapravo smatrane robom.
Tačnije, žena je bukvalno bila dobra ili loša investicija u životu muškarca. Druga polovina je odabrana zbog lepote, statusa, miraza i, naravno, starosti, što je direktno uticalo na njenu podobnost.
Prvo, mlade žene mogu dati zdravo potomstvo čak i starijim muževima, a drugo, mladost je oduvek bila neraskidivo povezana sa privlačnošću i poželjnošću za muškarce. Kao rezultat takve istorijske paradigme, dobili smo tradicionalnu postavku koja se može smatrati normom, gde jači pol privlače isključivo mlade devojke, odnosno brakove nejednake starosti, gde je supružnik mnogo stariji od svoje izabranice.
Slične teme
Mezalijansa i nepravda
Štaviše, mi i dalje poštujemo „muško doba“, prećutno tvrdeći da je to direktno povezano, navodno, sa mudrošću, što znači da devojke koje su inicijalno usmerene na takav mizalijans vide samo iskustvo i inteligenciju u svojim starijim pratiocima. Na ovaj ili onaj način, brak na primer, Vinsena Kasela i Tina Kunaki nikoga nije posebno iznenadio, ali brak Emanuela Makrona sa starijom ženom i dalje iritira mnoge.
A ako zaista osluškujemo glas društva, onda nas ne ljuti činjenica neusaglašenosti u godinama, već odluka žene da radi ono što istorijski rade samo muškarci, odnosno da izabere partnera mnogo mlađeg od sebe. Paradoks je i u činjenici da, nažalost, žene imaju ključnu poziciju u vezi sa ovim pitanjem. Poenta je da dame treba da imaju pravo da biraju za partnere koga hoće, bez osude društva. I u posedovanju takvog prava – prihvatiti svoju starost kao biološki faktor, bez otpisivanja sebe, bez psihičkih trauma i, što je najvažnije, bez ograničenja i stavova u glavi.
Ejdžizam i kompleksi
Takođe treba da prihvatimo činjenicu da u stvari, koliko god želeli da negiramo ovu činjenicu, ejdžizam kod nas bukvalno cveta.
Nekada smo pričali o tome da su muškarci poput vina i postaju sve bolji sa godinama. Mnogi idu sa borama i sedom kosom, neki časopisi namerno naglašavaju bore na licima muškaraca kontrastnim senkama, dok su ženske bore pažljivo izglađene na svim fotografijama. Kao rezultat toga, žene ne samo da su spremne da se podvrgnu bilo kakvim hirurškim eksperimentima kako bi nekako vratile sat unazad, već ponekad izgledaju glupo i lažno u svojim apsolutno nepotrebnim pokušajima da se takmiče sa mlađom generacijom lepotica, jer biti mlad više ne označava dobrobiti za zdravlje, već neprihvatanje sebe, psihičke i mentalne traume i komplekse.
Društvu je teško odoleti, jer još uvek postoji mišljenje da muškarac u svakom trenutku može da se prepusti mlađoj ženi i da je to sasvim logična norma krize srednjih godina za jači pol.
Ali, u isto vreme, dobro znamo da svaki globalni pomak počinje od malih koraka, a u ovom slučaju mora da počne od same žene – od spremnosti da se prihvati u bilo kom uzrastu, od formiranja pravilnog, zdravog stava prema prirodnim promenama lica i tela koji su apsolutno normalni za sve, a takođe i sa eliminacijom stereotipnih stavova i ograničavanjem komunikacije sa onim ljudima koji tvrdoglavo pokušavaju da vam ih nametnu!
Na kraju krajeva, godine nisu ništa drugo do broj, a na ženama je da svoje godine prihvate sa ponosom. Podsetimo, da je nedavno 81-godišnja glumica, aktivistkinja i književnica Džejn Fonda dala svoj doprinos u borbi protiv ejdžizma. Ona je rekla: ,,Ako smo srećni, dočekaćemo starost. Starost je dar.“
