U detinjstvu se činilo da dani traju veoma dugo, a nedelja pre početka raspusta delovala je kao večnost.
Ali sa godinama, primećujete da vreme prolazi mnogo brže. Zašto vreme prolazi brže kako starimo, ili bar imamo takav osećaj, otkrivamo u nastavku!
Zbog promena u funkcionisanju neurona mozga
Profesor psihologije Adrijan Bejan iz Sjedinjenih Država povezuje osećaj ubrzanja vremena kako starimo sa promenama neurona mozga. Što je osoba starija, to su složeniji po strukturi. Pored toga, promene vezane za uzrast mogu uticati na ljudski nervni sistem. Kombinacija ovih faktora doprinosi tome da se neuronski signali usporavaju, a osobi treba više vremena da obradi nove slike i informacije.
Ispostavilo se da deca mnogo brže obrađuju ono što vide, čuju i osećaju od odraslih. Zbog ovoga im se čini da vreme sporo teče. Dr Bejan komentariše: „Ljudski um oseća promenu vremena u zavisnosti od brzine kojom se menjaju slike koje opaža. Mlad um ih dobije više u jednom danu nego isti um u starosti. Stoga se čini da je vreme nekada teklo mnogo sporije.“
Slične teme
Zbog činjenice da postaje teže odrediti granice događaja
Druga teorija zašto vreme leti brže sa godinama povezana je sa načinom na koji mozak funkcioniše. Studija koju su sproveli američki naučnici 2020. godine pokazala je da što je osoba starija, njen hipokampus postaje manje aktivan. On je odgovoran za prostornu orijentaciju, kao i za pamćenje, kratkoročno i dugoročno. Kakva će sećanja, u kom obimu, koliko dugo će čovek pamtiti zavisi od njegovog rada.
Zbog činjenice da je hipokampus u starijoj dobi manje aktivan, ljudima postaje teže odrediti granice događaja. Odnosno, podeliti informacije na zasebne delove i izvući iz njih ono što je potrebno, odbacujući nepotrebno. Na primer, ako osoba ruča svaki dan u 13:00 i istovremeno jede samo dve vrste jela u ovo doba nedelje, onda će mu možda biti teško da odgovori šta je tačno jeo u utorak i šta u subotu. Generalno, dva ili više dana čovek može da zapamti kao jedan, a onda se iznenadi kako vreme brzo leti. Stoga, ako želite da ide malo sporije, treba obratiti pažnju na vežbe i metode treninga pamćenja, posebno u starijoj dobi.
Monotonija života
Kada smo bili deca, svaki dan je bio pun otkrića. Upoznali ste nepoznatu decu sa kojom ste se sprijateljili, naučili nešto novo u školi, isprobali različite igre i zabavili se sa prijateljima. A vreme studiranja na univerzitetu bilo je puno raznih briga, zabave i poznanstava.
Ali kako starite, život može postati mnogo monotoniji - šta više, ne bi bilo čudno da se pretvori u Dan mrmota. I što je dnevna rutina monotonija, to se više čini da vreme veoma brzo leti.
Doktor neuronauke Hansen Sin iz SAD objašnjava: "Ako mozak dobija isti signal iznova i iznova, može se činiti da je vreme njegove isporuke smanjeno, iako ostaje nepromenjeno. Pošto se ljudi svakodnevno suočavaju sa istim događajima, čini se da vreme prolazi brže, iako u stvari to nije istina. Doktor je takođe primetio da možete usporiti osećaj protoka vremena ako svoje dane ispunite nečim novim. Na primer, isprobavanje novih jela, neobičan put do kuće, kombinacije odeće, hobiji - sve što će vam pomoći da preživite iskustvo koje do sada niste imali."
Zbog činjenice da odrasli imaju veći broj otkucaja srca
Prema američkom dr Klifordu N. Lazarusu, osećaj za vreme se može povezati sa učestalošću disanja i otkucaja srca. Kod dece je veći. Na primer, ako zamolite dete da sedne, zatvori oči i kaže kada oseti da je prošao 1 minut, ono će najverovatnije dati znak za 40-50 sekundi. Isti eksperiment sa odraslima će pokazati da u proseku minut procenjuju na 60-70 sekundi. Zbog toga, zbog prirode načina na koji telo funkcioniše, dečji mozak malo brže obrađuje informacije, što čini osećaj protoka vremena sporim.
