Zamislite da neko snima svaki trenutak vašeg života – bukvalno sve. Koliko bismo zapravo želeli da pogledamo taj snimak? Spojleri: ne biste bili šokirani time koliko spavate ili radite, već time koliko beskonačno skrolujete.
U viralnoj epizodi jednog podcasta, autorka i motivaciona govornica Mel Robins i profesor sa Njujorškog univerziteta Adam Alter otkrivaju poražavajuće brojke: prosečan čovek danas provede između 15 i 20 godina svog života — da, čitavih dvadeset godina! — zureći u ekran, najčešće mobilnog telefona.
Skrolovanje koje nas prazni, a ne puni
Znate onaj osećaj kad obećate sebi da ćete ranije na spavanje, a završite u 2 ujutru gledajući reel za reelom? Mel Robins to savršeno opisuje: „Na kraju dana si isceđen. Niko ništa ne traži od tebe i sve što želiš je da samo… nestaneš u skrolovanju. Ne moraš ni da budeš prisutan.”
Iako deluje kao odmor, taj osećaj je lažan, kaže profesor Alter. Umesto da se istinski odmorimo – uz razgovor s prijateljem, laganu šetnju ili dobru knjigu – biramo najlakši put, koji nas, paradoksalno, čini još iscrpljenijima.
I šta ostaje posle 20 godina skrolovanja? Praznina.
Zastrašujuća brojka govori dovoljno: ako nastavimo ovim tempom, možemo izgubiti i do dve decenije života gledajući u ekran – i to bez pravog sećanja na to šta smo zapravo gledali. Pitanje je: koliko nas to zaista ispunjava?
Rešenje? Manje je više.
Alter predlaže da se vratimo osnovama:
- Provedimo vreme u prirodi, bez telefona.
- Razgovarajmo s ljudima, oči u oči.
- Izdvojimo makar 10 minuta dnevno bez notifikacija, satova i rokova. Samo tišina i misli.
Ne morate otići u planinu – dovoljno je da zažmurite i slušate sopstveni dah ili nečiji smeh pored vas. To je istinski odmor.
Sledeći put kad ruka krene ka telefonu iz navike, zastanite i zapitajte se: Da li me ovo ispunjava ili me samo prazni još više?
Ako je odgovor ono drugo – zatvorite aplikaciju i okrenite se nečemu stvarnom. Jer život je previše dragocen da bismo ga proveli “skrolujući do besvesti”.
