Čudna stvar je ta naša memorija, ponekad se čini da ćemo pre zapamtiti rešenje Šredingerove jednačine nego jučerašnji meni u restoranu.
Ok, ok, ovo je već preterivanje, ali ako malo bolje razmislite – i nismo tako daleko od istine.
Loše pamćenje je najčešće posledica nagomilanog stresa, depresije i anksioznosti. Sasvim je normalno s vremena na vreme zaboraviti neki događaj ili situaciju, ili gde ste ostavili olovku, upaljač i cigarete. Ne trebate se zabrinuti ni kada vam se neka misao nalazi “na vrh jezika” a nikako da je izgovorite, kao ni onda kada neku informaciju loše prenesete usled lošeg shvatanja.
Metabolički procesi koji nam ne idu u prilog kada je ova (sve češća) boljka u pitanju jesu još i dijabetes, nelečena štitna žlezda, problemi sa jetrom, plućima i bubrezima. Pojedini lekovi takođe dovode do pojave takozvanih “rupa” u pamćenju: analgetici za jake bolove, antidepresivi, ali i lekovi za snižavanje krvnog pritiska kao i holesterola.
Sve su ovo činjenice koje nam ne idu u prilog kada je ponašanje našeg mozga u pitanju, ali – ima li rešenja?
O da, postoje neke stvari, ili kako mi volimo da ih nazivamo – mali trikovi koji će vam poboljšati pamćenje u sekundi, ili vas bar naterati da na njemu svakodnevno poradite. Jer, složićete se, svi ovi pametni telefoni, internet a pre svega Google nisu nam baš od pomoći po ovom pitanju. Zašto bismo se mučili da pamtimo sve i svašta ako to neko drugi ionako bolje radi za nas, zar ne?
E pa, za početak promenite tu gadnu naviku da se uvek i u svemu oslanjate na mašine. Umesto električnih, oslonite se na svoju mašinu – mozak.
Promenite i onu drugu (još gadniju, rekli bismo) naviku koja se danas popularno naziva “multitasking” jer rad na više projekata istovremeno ne omogućava mozgu da se fokusira na ono što je bitno. Samim tim, usled previše obaveza odjednom čini da mozak pravi više grešaka, a to mu dalje proizvodi dodatan stres. Umesto da ceo dan provedete pred kompjuterom i telefonom – ustanite i šetajte, ili neka bar vežbanje postane deo vaše svakodnevnice.
Na kraju, poslušajte sledeći savet – naspavajte se! Kvalitetan (noćni) san je od primarne važnosti za našu memoriju, obezbedite sebi minimum osam sati sna.
Kompromisa ne bi trebalo da bude ni kada je ishrana u pitanju te stoga povećajte unos koštunjavog i bobičastog voća, jela redovno začinite kurkumom, a neka se cvekla takođe redovno nađe u vašem tanjiru.
