Depresija je čest, ali ozbiljan poremećaj raspoloženja.
Iako istraživači još uvek proučavaju uzroke depresije, trenutna istraživanja sugerišu da je depresija uzrokovana kombinacijom genetskih, bioloških, ekoloških i psiholoških faktora.
Neki ljudi mogu biti depresivni i ne znaju za to. Iako je poznate simptome, kao što su tuga ili beznađe, lako prepoznati, drugi mogu biti manje očigledni. U nastavku ćemo ispitati 5 naizgled „nevinih“ simptoma, koje je važno ne zanemariti.
Promene u težini i apetitu
Konzumiranje previše ili premalo hrane može ukazivati na depresiju. Neki ljudi se okreću hrani radi utehe, dok drugi gube apetit ili jedu manje zbog lošeg raspoloženja. Ove promene u unosu hrane mogu dovesti do toga da osoba dobije ili izgubi težinu.
Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu. Na primer, postoji veza između viška telesne masti i povećane upale u telu. Ovo, zauzvrat, može igrati ulogu u razvoju ili ozbiljnosti simptoma depresije.
Promene u navikama spavanja
Postoji jaka veza između raspoloženja i sna. Nedostatak sna može doprineti depresiji, a depresija zauzvrat može otežati spavanje.
Naučna istraživanja sugerišu da hroničan nedostatak sna može doprineti depresiji. Ovo može biti zbog neurohemijskih promena u mozgu. Međutim, spavanje više nego obično takođe može biti znak da je neko možda depresivan.
Negativan samogovor
Negativan samogovor je unutrašnji dijalog koji je štetan i samokritičan. Mnogi ljudi sa depresijom doživljavaju negativan samogovor i unapred biraju štetne, osuđujuće misli prema sebi.
Iako postoje ograničena istraživanja o dugoročnim efektima negativnog razgovora sa samim sobom, istraživanja su otkrila da ono ima štetne efekte na dobrobit i kognitivno funkcionisanje.
Umor
Osećaj preteranog umora je veoma čest simptom depresije. Neka istraživanja pokazuju da preko 90% ljudi sa depresijom doživljava umor.
Iako se svi s vremena na vreme osećaju umorno, ljudi koji imaju jak ili uporan umor – posebno ako je praćen drugim simptomima – mogu imati nedijagnostikovanu depresiju.
Prisilna sreća
Ponekad se nedijagnostikovana depresija pojavljuje kao „depresija sa osmehom“. Razlog za to je što ljudi koji kriju svoje simptome mogu voditi računa da izgledaju srećni kada su u blizini drugih.
Međutim, može biti teško održati ovu kompulzivnu sreću i pozitivnost. Vremenom maska pada i pojavljuju se znaci tuge, beznađa ili usamljenosti.
Može se lečiti
Čak i najteži slučajevi se mogu lečiti. Depresija se obično leči lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom. Ljudi različito reaguju na antidepresive i možda će biti potrebno isprobati različite tretmane dok se ne pronađe pravi za potrebe svakog pojedinca.
Postoji i mnogo različitih vrsta psihoterapije, kao što su kognitivna bihejvioralna terapija ili interpersonalna psihoterapija. Pristup koji terapeut koristi zavisi od stanja koje se leči, obuke i iskustva terapeuta. Terapeuti takođe mogu kombinovati i prilagođavati elemente različitih pristupa.
