Zašto svoju decu ne biste trebali da učite da dele stvari?

Jedan do glavnih principa vaspitanja u ranom detinjstvu je učenje dece da se lepo igraju, što se obično odnosi na deljenje stvari.

Ako ste ikad imali priliku da vidite tri mališana vrtićkog uzrasta da se igraju u pesku, morali ste da primetite da se svo troje otimaju oko iste igračke, iako oko njih leži još desetak drugih igračaka.

Da li ste ikad pomislili da deljenje možda ne bi trebalo da bude cilj obrazovanja u ranom detinjstvu? Došlo je do izvesnog preokreta u pogledu načina na koji roditelji vaspitavaju svoju decu, a to se u velikoj meri odnosi i na deljenje stvari.

NEMOJTE UČITI SVOJU DECU DA DELE, A EVO I – ZAŠTO?

Prisiljavanje dece da dele stvari sa drugima ne čini da ona usvajaju lekcije koje bismo mi želeli. Svi se slažemo oko toga da nam je cilj da naša deca odrastu i budu velikodušna prema ljudima oko sebe. Međutim, u ranom uzrastu (vrtićkom) deca uče da zadovolje svoje potrebe, što uključuje u tom dobu i igru sa drugom decom. Decu ne bi trebalo primoravati da prekinu svoju igru i daju nešto drugom detetu, samo zato što je ono to tražilo (i plakalo da to dobije). Deljenje u tom pogledu dobija pogrešan smisao. Prinudnim deljenjem decu učite da – ako dovoljno glasnu plaču, dobiće ono što žele, čak i ako to neko drugi drži u rukama.

Iako zaista želite da vaše dete primeti da i drugo dete želi da se ljulja na istoj ljuljašci, ne bi trebalo da ga primoravate da siđe sa nje. Takođe, kada neko drugo dete drži u rukama igračku, nadate se da će vaš mališan moći da kontroliše svoje emocije i ne otime mu je iz ruku. Međutim, znate i sami da nije uvek tako. Učenjem dece da se zalažu za sebe, i da ne dele odmah svoje igračke kada neko drugi to zatraži, ona su slobodnija u pogledu igre. Kada su deca stalno prisiljena da dele stvari, to dovodi do osećaja konkurencije, prvo među braćom i sestrama, a kasnije i na igralištima i u vrtiću. Nijedno dete nikad neće naučiti šta je to velikodušnost, ako konstantno sa nekim mora nešto pod prisilom da deli.

ŠTA MOŽETE DA URADITE UMESTO TOGA?

Najbolji savet koji roditeljima po pitanju ovog problema može da se da je sledeći: ostavite svoje dete da samo odluči koliko dugo će se igrati sa nekom igračkom, pre nego što je otvorenog srca da nekom drugom. Možda deluje kao da su šanse minimalne da bi se to ikad moglo desiti, ali mogli biste biti prijatno iznenađeni. Ako ostavite detetu da samo odlučuje, ono će zadovoljiti svoju unutrašnju potrebu, a kada doživi to ushićenje ono će hteti i da usreći nekog drugog. Samo na taj način ono ima priliku da nauči šta znači biti velikodušan.

Ž.J.