Nema sumnje da vas je ovakav naslov naveo da se počešete po glavi.
Zar nije sav smisao roditeljskog posla učenje dece kako da budu dobra? Pa, zapravo nije. U stvari, možda ste i sami na takav način vaspitani i danas se kao odrasla osoba borite sa ličnim granicama i činjenicom da hoćete svima da ugodite. Takođe, sve su šanse da ste vrlo iscrpljeni od takvog života jer se osećate nevidljivo i nebitno.
Iako, pokušaj odgajanja dobre dece nije nužno loš, sve se svodi na to šta vama predstavlja pojam “dobrog deteta”.
Kako kao roditelj definišete dobro dete?
Neki roditelji mogu definisati dobro kroz lepo ponašanje, usaglašenost i poštovanje pravila. Drugi mogu smatrati da su tu ključne ljubaznost, saosećanje i poštovanje prema drugim ljudima. Biti dobar postaje loša stvar ako dete stekne sliku o tome da bi trebalo da se povinuje željama drugih uprkos tome što oseća da nešto nije ispravno, razumno, pa čak i štetno. Dobro ponašanje postaje loše kada dete veruje da autoritete mora da sledi bez obzira na svoja lična osećanja i misli.
Slične teme
Takva deca rastu u vrlo ranjive mlade ljude, koje svi iskorišćavaju i koji imaju vrlo nisko samopoštovanje. Takva deca ne znaju ko su, ne veruju sebi i svom sudu i nikad ne ustaju da govore pred drugima i brane svoje stavove. Ona odgovaraju na zahteve što roditelja, što svojih vršnjaka i drugih ljudi, bez pogovora. Jer naučena su da budu “dobra”.
Da li mešamo ljubaznost sa dobrotom?
Možda ste čuli za frazu: nije važno šta kažeš, već kako to kažeš. Ako je vaš cilj da vaše dete ceni i poštuje sebe, ali i druge naučite ga da uvek može da kaže “ne” ako se sa nečim ne slaže, okrene se i ode bez da bude grubo. Naučite dete da bude ljubazno kada sa nekim razgovara bez obzira na to ko je u pitanju, ali da uvek misli na sebe i svoju sigurnost.
Postoji razlika između toga da je neko veran sebi i grub prema ostalima. Reći “ne” i ne slagati se uvek sa svima ne mora nužno da bude nepristojno i ružno. Važan je način na koji dete iznosi svoje mišljenje i odluku, kakvi god oni bili. To je ono što pravi razliku između dobrog i lošeg ponašanja. Svako dete mora da zna da su njegove želje i potrebe jednako važne, kao i one koje imaju drugi ljudi. Stavljanje tuđih potreba ispred svojih je vrlo štetno. Kontinuirano to može vrlo negativno da utiče na razvoj deteta.
Čak i ako dete postane vrlo vešto u izbegavanju sukoba, njegovi unutrašnji sukobi su oni koji će ga na kraju uništiti. To bi značilo da ako se nikad ne zauzima za sebe, a bori se sam sa sobom u toj situaciji, postoje realne šanse da se ozbiljno razboli i da u “najmanjem” slučaju pati od depresije. Loša navika ugađanja svima, može da uništi sve njegove odnose u budućnosti, bilo prijateljske, porodične ili ljubavne.
Ovo su sve razlozi zbog kojih ne bi trebalo da težite ka tome da vaspitavate dete da uvek bude “dobro” odnosno da kada neko kaže “skoči”, ne razmišlja već pita “koliko visoko?”.
Ž.J.
