Zlatno pravilo "manje je više" može da se primeni u raznim oblastima života.
Ovo se posebno odnosi na komunikaciju koju vodite sa svojom decom. To naravno ne znači da treba manje da pričate sa decom, već da birate reči koje im upućujete i u kolikom obimu. Ako ste primetili da često imate običaj da držite lekcije svojoj deci i da pri tom nema ograničenja u broju izgovorenih reči sa vaše strane, bilo bi poželjno da zastanete i razmislite. Da li su vaše lekcije zaista delotvorne? Kako vaša deca reaguju kada im držite lekcije? Velike su šanse da je sve što pred sobom imate dete koje koluta očima, ne sluša šta mu govorite i spremno je da ponovi svoje postupke zbog kojih ste i započeli držanje lekcije već sutradan.
ZAŠTO RODITELJI UOPŠTE DRŽE DECI LEKCIJE?
Većinu vremena roditelji započinju sa držanjem lekcija deci jer ona konstantno prave iste greške. Deca s druge strane kao da ne shvataju – zašto se njihovo ponašanje smatra pogrešnim. Isfrustrirani roditelji veruju da će im razgovor bez prestanka pomoći da – shvate svoju grešku i nauče lekciju. Pribegavanje držanju lekcija u nadi da se ista greška više neće ponoviti je zapravo način da roditelji odlobode svoje emocije.
ZAŠTO DRŽANJE LEKCIJA DECI NE FUNKCIONIŠE?
Studije pokazuju da su lekcije koje roditelji drže deci ne samo dosadne već i vrlo neefikasne. Deca ne mogu naučiti da budu odgovorna sve dok im uvek držite lekcije i ukazujete na njihove greške. Ako često držite deci lekcije ona razviju veštinu "stišavanja roditeljskog glasa" što bi značilo da vas uopšte i ne čuju dok pričate. Ukoliko pri tom ponavljate jednu isti priču iznova i iznova, počećete da zvučite kao pokvarena ploča. Takođe držanje lekcija povlači sa sobom etiketiranje i deca stiču lošu sliku o sebi kada slušaju reči poput "uvek to radiš", "tako si neuredan".
KAKO PRESTATI SA DRŽANJEM LEKCIJA DECI?
