Vaspitanje dece: šta je to najvažnije čemu bi roditelji trebalo da nauče decu?

Odgajanje dece je zaista uzbudljivo, ali je u isto vreme i zastrašujuće.

To je poput plovidbe po moru, pri čemu nemate ni kompas, ni čamac za spašavanje. Imate samo svoju intuiciju. Deca nisu lutke i svaka vaša greška se računa. Daleko od toga da ste najgori roditelj na svetu ako nekad i negde pogrešite, jer trud je onaj koji se na kraju dana računa. Trud koji ulažete u to da podignete decu na koji ćete moći da budete ponosni.

Iako je umetnost roditeljstva vrlo škakljiva tema, čini se da današnje društvo najviše pažnje posvećuje tome da dete određene prekretnice dostigne na vreme, kako bi bilo uspešno u životu. Setite se sedenja sa 6 meseci, hodanja sa 11 i izgovaranja pravih reči sa godinu i mesec dana. Međutim, iako su prekretnice dobar način da se procene mnoge stvari po pitanju dečijeg razvoja, uključujući i poteškoće u pogledu učenja i moguća kašnjenja u razvoju, zaboravljamo na jednu važnu stvar, a to je da se moramo uveriti da podižemo dobru decu.

Postoji mnogo stvari zbog kojih se roditelji mogu osećati uspešno prilikom podizanja svoje dece. Dok će jedni smatrati uspehom ocene koje dete dobija u školi, drugi će njegov uspeh meriti popularnošću u društvu. Tu su i oni kojima je najvažniji uspeh po pitanju sporta. Ali, na kraju dana, mnogi od nas zaborave da provere da li daju sve od sebe da podignu decu koja su brižna, osećajna i dobra.

Društvo nažalost često gleda na odrasle osobe koje poseduju ove kvalitete kao na “krhke” ili “lake mete”. Da bi se borili protiv toga, roditelji pokušavaju da vaspitaju svoje dete da bude grublje nego što je potrebno, kako bi sprečili da bude povređeno. Iako je ovo u jednu ruku razumljivo, jer ni jedan roditelj ne želi da njegovo dete bude meta nasilnika, dobro, osećajno i ljubazno dete je ono koje ovaj svet može učiniti boljim mestom za život.

Kakva su to deca zapravo?

Jednostavno rečeno to su ona koja se brinu o tome da niko ne stoji sam na odmoru. Ona se staraju za to da u ekipi za fudbal uvek ima mesta za sve. Njihov cilj u životu je osmeh na licima onih koji ih okružuju. To ni u kom slučaju nisu “lake mete” koje su spremne da trpe nasilje. Naprotiv, ova deca znaju da se ljubaznošću i dobrotom može postići mnogo više nego grubim rečima i ponašanjem. Ona se brinu za to da se glas svih u prostoriji čuje i da nikad ne dođe do ugnjetavanja slabijih.

Iako niko ne tvrdi da bi na leđa svog deteta trebalo da svalite sve probleme ovog sveta, činjenica je da dobronamerna i empatična deca poboljšavaju svet. Deci koja su vaspitana da budu pažljiva prema drugima, da im pružaju podršku i ohrabrenje dolazi prirodno da žele nekom da pomognu. Ona to ne vide kao zadatak već kao ispravnu stvar. A upravo to je ono što ih čini uspešnima u životu.

Ž.J.