Šta reći detetu koje tvrdi da je loše u nečem, umesto da nije u pravu?

Sasvim je prirodno da želite da podignete samopouzdanje vašeg mališana, kada se oseća kao da nije dobar u nečem.

Ako vaše dete nešto pokušava da nacrta i nije zadovoljno svojim radom, pa gužva crtež i baca ga u smeće uz reči „užasno crtam“, vi ćete najverovatnije skočiti i reagovati rečima „to nije istina, ti si veliki umetnik!“. Međutim, iako ovo deluje kao dobra metoda za ispravljanje detetovog negativnog stava, psiholozi tvrde da to zapravo i nije od velike pomoći.

Naime, prema njihovim rečima samopouzdanje koje će dete imati ili neće, nema nikakve veze sa uveravanjem da je dobro u nečem, odnosno u svemu. Samopouzdanje dolazi sa verom u sebe, odnosno kada se dete oseća dobro u svojoj koži.

Šta ne bi trebalo da kažete detetu i zašto?

Dok vi mislite da uveravanjem deteta da je sjajan umetnik otklanjate njegova negativna osećanja, vi zapravo nenamerno podrivate njegovo samopouzdanje. Kada dete kaže da nije dobro u nečem, ono ne traži od roditelja da mu kaže da greši ili da mu uputi kompliment. Umesto toga on traži od vas da se manje od njega plašite stvarnosti. Drugim rečima, vi možda mislite da podižete detetu samopouzdanje kada mu kažete da je odličan u čitanju, da baš brzo trči i da divno crta, dok zapravo samo „nosite svoju neprijatnost u rukavu“ što ne doprinosi ni na koji način detetovom samopouzdanju.

Šta reći umesto toga?

Prema rečima psihologa, konstruktivniji pristup je onaj koji potvrđuje perspektivu vašeg deteta. Da biste to uradili jednostavno uvažite emocije vašeg deteta i zatražite da saznate više o njima. Ako dete misli da je nešto loše nacrtalo, recite sledeće: „Misliš da je to loše?“ Reci mi nešto više od tome“. Odgovarajući na ovaj način vi pokazujete da možete da tolerišete osećanja vašeg deteta, a ako vi to možete, može i ono. A ako se dete ne plaši negativnih iskustava, ono ima priliku da nešto nauči iz njih, a to je ono što gradi samopouzdanje.

Ž.J.