Šta možete da uradite kada vaše dete javno ističe nečiju težinu?

Deca su jednom rečju – nepredvidljiva.

Taman kada ste pomislili da konačno možete da uživate sa svojim mališanom u predivnom danu bez izliva besa i svađe sa drugom decom u parku, on je podigao prst i pokazao u pravcu osobe sa viškom kilograma, glasno komentarišući pritom njen izgled. Poželeli ste u tom trenutku, u najmanju ruku da propadnete u zemlju, jer nikad kao tad niste osetili toliku sramotu. Ali, zastanite na trenutak i udahnite, jer dete je samo dete, i koliko god izgledalo loše, ono nije imalo nameru nikog da uvredi niti vas da obruka. A šta možete da uradite u ovakvoj situaciji, otkrivamo vam u redovima koji slede.

RAZGOVARAJTE O TOME PRE NEGO ŠTO IZAĐETE IZ KUĆE

Ovakve situacije ćete moći da izbegnete ako detetu objasnite koji oblici ponašanja su prihvatljivi kada se izađe iz kuće. To ne mora da bude dug i dosadan govor s vaše strane, već jednostavna smernica u vidu toga da nije pristojno pokazivati prstom u nečijem pravcu, niti glasno komentarisati bilo šta u vezi drugih ljudi. Starijim mališanima će biti dovoljno ovo, ali će mlađi želeti da znaju „zašto postoji ovo pravilo?“. Jednostavno na pitanje odgovorite pitanjem: „kako bi se ti osećao da neko komentariše tvoj izgled, na ružan način?“ Dakle, važno je da dete zna da će van kuće sresti ljude različitog izgleda, i da je u redu ako to primeti, ali i da nije ako komentariše javno. Takođe, kažite da ćete rado odgovoriti na sva njegova pitanja o tome šta je video kada dođete kući.

ISPRAVITE DETETOVO PONAŠANJE

Verujemo da ste savet iznad usvojili, ali sada bi trebalo da se pozabavimo situacijom iz parka kada je vaše dete pokazalo prstom na gojaznu osobu. Setite se dakle da dečija pitanja većinom potiču od njihove radoznalosti, zbog čega ih ne bi trebalo grditi, niti učiniti da se osete postiđeno zbog onog što su uradila. Šta da uradite dakle? Ne morate da pravite veliku stvar od toga, pokušavajući da objasnite detetu da se nije ponelo pristojno. Samo ga podsetite o čemu ste pričali kod kuće i da ćete o svemu što ga zanima pričati kasnije. Nikako, međutim ne bi trebalo da ignorišete detetovu opasku, jer bi se moglo vrlo lako dogoditi da sve ponovi i to još glasnije.

BUDITE TAKTIČNI

Uopšteno govoreći, najbolje je da pretpostavite da „žrtva“ vašeg deteta ne želi da bude deo vaše lekcije, zato je bolje da izbegnete da pravite primer od nje i sačuvate razgovor o gojaznosti za kod kuće. Već smo istakli da ignorisanje nije opcija, i da kada prihvatite detetov komentar preusmerite situaciju u pozitivnom smeru. To možete izvesti rečima: „Vidim da si primetio nekog ko izgleda malo drugačije od tebe. Možeš li sada da istakneš nešto što imate zajedničko?“. Ako je osoba čula detetov komentar i otvorena je za interakciju sa njim, stručnjaci savetuju da bi trebalo da je dozvolite. Gojazni ljudi su svesni svog problema, što znači da dete od svega neće napraviti još veći problem, a od ovog razgovora obe strane mogu imati veliku korist.

Ž.J.