Odgajanje bebe nije ni malo lak posao... Postoji preveliki broj odluka koje se moraju doneti, od toga koju flašicu koristiti, kako dojiti, koje sedište za auto je najsigurnije i u koje investirati...
Međutim, sve te odluke dolaze nekoliko meseci unazad, a sa približavanjem dana kada će doći novi član porodice dolazi i sve više stresa. Pojavljuju se pitanja da li ćete se poroditi uz epidural ili ne, u kojoj bolnici, na koga ćete se osloniti najviše i tako dalje. Zato smo odlučili da pitamo nekoliko žena koje su angažovale dulu zašto su se odlučile na taj korak i koliko im je njena podrška pomogla u celom tom periodu. Odgovori su vrlo različiti i pokazuju različita iskustva i doživljaje.
“Moj suprug i ja imamo problem da odbijemo savet ili mišljenje ljudi sa više pozicije pa sam se uplašila da ću na njihovu “komadu” morati da uradim nešto što ni ne znam šta je ilizašto uopšte to radim. Zato je dobro imati nekkoga uz koga ćete se osećati ekstremno udobno i opušteno.”
“Moj prvi porođaj 19 godina ranije je bio traumatičan za mene, zajedno sa nepotrebnim intervencijama. Drugi put sam dosta istraživala i želela sam da vidim koliko moje telo može ako mu dam šansu. Takođe, dula mi se učinila kao sjajna opcija. To je kao da imate vilu-kumu na samom porođaju i u svim trenucima kada vam je potrebno, a ona je meni pomogla da se fokusiram na svoje telo i uradim sve što je trebalo.”
“Želela sam podršku od nekoga ko je doživeo porođaj i da bude sa mnom i suprugom od početka do kraja. Na kraju je izgledalo kao da imate dobrog prijatelja kome možete poslati sliku krvavog sekreta i pitati da li je to normalno.”
“Bila sam iznenađena kad sam saznala da su sati pred i posle porođaja jednako vredni kao i podrška na dan porođaja. Moj paket je uključivao 10 sati spavanja kod kuće koji su mogli da se iskoriste na više načina, od pripremanja hrane do samog spavanja. Na kraju smo odlučili da ovo koristimo noću kako bismo spavali.”
“Bila sam nervozna kada je u pitanju bio odabir dule jer sam msilila da su sve baš protiv zapadnjačke medicine i epidurala. Ali, bila sam prijatno iznenađena kada sam upoznala mogu dulu koja je u potpunosti podržavala sve moje izbore i nije me osuđivala. Takođe sam se iznenadila kada sam uvidela da doktori i sestre skoro ništa ne pričaju kada sam se porađala i koliko stvari ne bih razumela da mi nije bilo dule. Čitav događaj se manje vrti oko žene, a više oko toga da se beba “izvadi”, što je takođe bitno, ali nisam osećala ni kao da me tretiraju kao ljudsko biće, osim mog muža i dule. “
V.R.
