Prema rečima stručnjaka igra je najbolji način da dete razvije svoje jezičke veštine.
Od trenutka kada dete shvati da rukama može da hvata stvari oko sebe, započinje neprekidna igra. Zapravo, igra je jedan od primarnih načina putem kog deca shvataju svet oko sebe. Kako dete raste, veza između igre i razvoja postaje sve jasnija.
Prve dečije igre poput oponašanja zvukova domaćih životinja služe kako bi se usta navikla na određene formacije koje će se kasnije koristiti kada dete bude izgovaralo prave reči i rečenice. Ako znaju da je čin igre od suštinske važnosti za razvoj govora kod dece, roditelji mogu da ponude svojim mališanima mnoge zabavne i interaktivne načine da izgrade svoje jezičke veštine.
Slične teme
Kako sve započinje?
Čak i pre nego što prvi put udahnu vazduh po rođenju, bebe u stomaku analiziraju glasove i zvukove koje čuju. One prepoznaju zvučne obrasce, teše se poznatim glasovima, a povremeno se pomeraju u stomaku u nameri da komuniciraju. Kada dođu na svet, bebe uče prvenstveno putem iskustva. Dok drži zvečku u rukama i maše njom, dete uči kakav uticaj ona može da ima na predmete i ljude u okolini. Ako roditelj reaguje verbalno, dete može shvatiti da ima mogućnost da komunicira sa svetom.
Samostalna igra
Može vam delovati da samostalna igra nema baš mnogo uticaja na razvoj jezičkih veština kod dece. Međutim, jezik je mnogo više od izgovorenih reči. Komunikacija uključuje različite veštine kojima deca moraju da ovladaju, a samo deo toga je verbalni. Prelazak sa bebinog nerazumnog brbljanja na nizove reči zahteva puno koncentracije, a dete kada se samo igra ima mogućnost da to savlada.
Igra u paru
Posle samostalne igre, mališani lagano počinju da shvataju koliko je igra sa nekim zapravo zabavna. Kooperativna ili saradnička igra je jedan od najefikasnijih načina da dete vežba svoje jezičke veštine. Igrajući se u paru deca vežbaju svoje ekspresivne i receptivne jezičke veštine. Ona uče kako da objasne drugima šta žele, ali i da razumeju šta im se poručuje. Od traženja plave umesto crvene šoljice za kafu, do toga da im drugar doda loptu sa tufnama – ove bezazlene interakcije su ono što gradi temelje uspešnoj jezičkoj sposobnosti.
Imitacija
Deca u ogromnom procentu uče o svetu oko sebe posmatrajući svoje roditelje i imitirajući ono što oni rade. Igranje sa detetom i pomoć pri izgovoru reči, uz objašnjenje šta neka nepoznata reč znači omogućava detetu da se lakše snađe u konfuznom svetu govora. Ako dete izgovori „brm brm“ posmatrajući auto, roditelj može da doda „ da taj auto pravi brm brm zvuk“ i na taj način obogati rečnik svog mališana.
Ž.J.
