Da li ste se ikad zapitali kako vaša deca doživljavaju svoje igračke?
Oni ih ne vide samo kao komad plastike, gume ili mekanog pliša, već kao mnogo više od toga. One su za njih stvarne. Toliko stvarne da je odraslima to moguće dočarati možda samo uz pomoć kreativne pozadine i efekata foto aparata. Pokušaćemo danas da pomerimo granice vašeg doživljaja dečijih igračaka.
Vreme u karantinu bilo je (i još uvek je) izazovno kako za decu tako i za roditelje. Pri pokušaju da se totalno ne izgube u ludilu sveta koji nas je okružio, roditelji su stvarali zanimljivu realnost za svoje mališane. Od izmišljanja novih igara, do vođenja bitke rame uz rame sa svojim klincima protiv negativaca iz bajki. Jedan roditelj je međutim bio fasciniran maštom svoje dece, u toku igre.
Pažnju mu je privukla činjenica da oni od jednostavne kartonske kutije mogu da vide brod, od komada papira mogu da vide talase, od nekoliko niti konopca mogu da zamisle lijane u džungli. Gledajući decu kao stvaraju vizuelne slike u svojim mislima tokom igre, tako žive i tako opipljive, poželeo je da ih oživi, i za sve one koji to na pravi pogled ne vide.
Njegov pokušaj ogleda se u fotografisanju igračaka i stvaranju perspektive koja je svojstvena deci. Gledajući svet očima deteta, stvarao je okruženje za sitne figurice, odnosno savršene lokacije u kojim bi se one mogle uklopiti. S toga je mala šaka peska postala pustinjska oaza, malo duži travnjak se pretvorio u džunglu, a mravinjak je izgledao kao istinsko bojno polje. Igračke su oživele, a uz decu uživao je i sam fotograf.
Ž.J.
Izvor: Bored Panda
