Gotovo da ne postoji roditelj koji sebi nikad nije postavio pitanje – da li sam previše popustljiv prema svom detetu?
Osnovni razlog tome je strah roditelja da ne odgoji razmaženo dete, sa kojim nikako neće moći da izađe na kraj kad bude malo starije. Međutim koliko god se trudili, konsultovali se sa stručnjacima i čitali literaturu na ovu temu, kao da ne možemo sami sa sobom da se dogovorimo - da li smo previše popustljivi prema svom detetu. Ni jedan roditelj zapravo ne želi da sa detetom ima neprijateljske odnose. Međutim prijateljski odnos je vrlo nezahvalan kada je prisutan između roditelja i deteta, jer vas dete tada ne smatra autoritativnom osobom. Potrebno je da sa detetom izgradite takav odnos u kom će vas ono smatrati osobom na koju se ugleda, kojoj može da veruje i sa kojom može o svemu da razgovara.
Znamo, zvuči lako, ali je u praksi teško izvodljivo. Suočeni smo sa dve krajnosti. Jedna se odnosi na strogoću po pitanju vaspitanja deteta a druga obiluje strahovima da ga ne upropastimo za ceo život ako na njega povisimo ton. Ako ste saglasni sa većinom psihologa, pedagoga i drugih odgovornih lica koja tvrde da metode kažnjavanja koje su nekad uveliko bile korišćene, zapravo nisu toliko efektne i čak imaju suprotan efekat, onda ste verovatno u toj nekoj sivoj zoni.
Ona se manifestuje strahom da ne pređete na teritoriju u kojoj dete postaje šef a vi pokušavate da povratite vlast. Kako se ova zamišljena linija prelazi? Kriva je zapravo ljubav. Zvuči banalno, ali iz silne želje da svom detetu pružimo sve na svetu, zaboravljamo da je mu potrebno objasniti da sve ima svoje vreme, mesto i najvažnije – da postoje granice. Na ovaj način detetu se predočava da se svet ne vrti oko njega, što je najgore sa čim može da odrasta.
Zadatak roditelja je da shvate da su oni zaduženi za oblikovanje tako male i krhke ličnosti kao što je njihovo dete. Ono će vas testirati, izvoditi iz takta nebrojano mnogo puta, poigravati se vašim strpljenjem i pomerati granice koje ste mu postavili. Tokom učenja gde su granice, roditelj mora ostati dosledan sebi. Jedna ista donesena odluka danas, mora da važi i sutra, inače će dete dobiti sasvim nejasnu sliku o tome šta sme a šta ne sme da radi.
Primeri koje ćemo navesti pomoći će vam da procenite da li ste previše popustljivi ka svojoj deci:
-
ako vaše dete plače na sav glas i valja se popodu kada mu nešto zabranite, to je sasvim očekivano za ono koje ima do tri godine. Međutim ako to radi i sa 6 godina, znači da mu niste dovoljno jasno stavili do znanja gde su granice
-
ako vaše dete ne zna da se druži sa drugom decom bez potrebe da vlada situacijom, znajte da ste mu previše udovoljavali.
-
ako je vaše dete uvek nezadovoljno i ljuto
-
ako isto ima previše igračaka a ne igra se sa njima i uvek ih zahteva još
-
ako ste primetili da ima više kilograma nego što je normalno za njegov uzrast to je jasan pokazatelj da ste previše puta odobrili zamenu zdravih obroka slatkišima
-
ako ne obavlja ništa samostalno i očekuje da vi iza njega sakupljate igračke
Sve su ovo stvari sa kojima se možete izboriti ako zaista budete rešeni. Imajte na umu da nema savršenih roditelja, već samo onih koji se konstantno trude da budu što bolji.
Ž.J.
