Reci mi kako se svađaš, reći ću ti ko si: šta je neprihvatljivo tokom sukoba kod parova

Neki veruju da svađe u parovima svedoče o neskladu porodičnog života, pa se stoga snažno drže u veštačkim okvirima imaginarne smirenosti. Drugi, naprotiv, veruju da je život bez svađa znak hladnoće, što znači da nije važno koliko često posuđe leti ili sada još češće gadžeti, glavna stvar je da su osećanja živa.

Ali najzanimljivije je da će i jedni i drugi biti potpuno u pravu, posebno ako se oba ova mišljenja spoje negde u zlatnoj sredini.

Čini se da nema ničeg čudnijeg od učenja da se pravilno svađamo, jer svako od nas ima svoj temperament, svoje poglede na život i sopstvena iskustva koja potiču iz detinjstva, kada su se roditelji svađali.

Ali ipak, postoje nepobitne stvari koje se moraju prihvatiti kako sukob dvoje zaljubljenih ne bi uništio vezu. Jer pokvariti sve je uvek lakše i brže nego preispitati svoju poziciju u svađi.

 Igranje tenisa

Klasični obračun se može zamisliti kao obična teniska igra: optuženi ste, a vi zauzvrat krivite. I tako u krug. Sa psihološke tačke gledišta, ovakvo ponašanje je posledica osećaja kršenja ličnih granica, ili, jednostavnije, osećamo da smo poniženi optužbama.

Shodno tome, mi se svim silama trudimo da odbranimo svoje dostojanstvo, a u ovom pitanju nema ništa lakše nego uzvratiti.

Suština će, naravno, biti očigledna: iz svađe oko jednog pitanja, ljudi često skaču na čitav spisak pritužbi jedni na druge. I ovde je najvažnije da umete da se zaustavite u trenutku ili pažljivo pokušate da usporite protivnika, koji vas udaljava od teme razgovora. Niko ne kaže da morate da držite zamerke u sebi, ali možete da izgradite određeni okvir, obavezno iznesite svoju pritužbu, ali ne idite van granica konkretne diskusije. Prvo, tako ćete brzo završiti razgovor koji nije najprijatniji, ali istovremeno važan za međusobno razumevanje. I drugo, nećete se pokajati što se niste suzdržali i rekli previše.

I ti i cela tvoja banda

Navika da u svađu ubacite ne samo one koji su umešani već i one koji vas, u principu, nerviraju, standardna je greška mnogih.

Ponekad se ispostavi da se par posvađa oko, recimo, kupovine nameštaja, a u žaru svađe ispostavi se da muž ima odvratan ukus, kao i njegova majka.

Pa zašto namerno ponižavati, samo da bi pobedili u svađi? O emocijama često govorimo previše, međutim, ponekad ne zato što zaista tako mislimo, već jednostavno da bismo uzvratili.

Kao rezultat, strasti ključaju, emocije se zagrevaju, glas se raspada. Znajte da se zaustavite na vreme: počnite mentalno da brojite do sto, idite u drugu sobu, na kraju.

Nemate tolerancije ni milosti

Emocionalno zlostavljanje se često manifestuje u pozadini svađe. Štaviše, ljudi često pripisuju intenzitetu strasti one radnje koje se u stvari ne mogu tolerisati ili dozvoliti.

Na primer, sistematsko ponižavanje dostojanstva partnera, korišćenje predmeta za izbacivanje besa, posebno ako je emocionalno važna stvar za „žrtvu“, „agresor“ je češće koristi.

Ucene i manipulacije su, nažalost, često rasprostranjene upravo u onom obliku u kojem ih žene smatraju sasvim normalnim, odnosno kao zabrane određenih radnji ili želja dame ili devojke, koje proizilaze iz njenog izabranika, uz pretnju prekida veze ili druge sankcije.

Najvažnije je da sami shvatite da svađa nije vanredno stanje u porodici, već samo nezadovoljstvo ili neslaganje jednog od partnera sa standardnim emotivnim izlazom. To znači da u takvoj raspravi a priori nema mesta pretnjama, manipulacijama, optužbama ili ponižavanju ljudskog dostojanstva.

Jer lomljenje tanjira je daleko od divlje strasti o kojoj sanjaju svi adolescenti, pre je reč o neadekvatnosti odrasle ličnosti koja ne ume da upotrebi govor kao argument i pokazuje svoju nemoć.

Ovde je bolje razmisliti da li sa ovom osobom treba da delite vreme u svom životu.