Nisu samo Internet, društvene mreže i sajtovi za upoznavanje ti koji prave svoja prilagođavanja.
1. Nemamo više jasne uloge
Kako je bilo pre? Čovek odrasta, uči, ide na posao, ženi se, odgaja decu. Muškarac je glava porodice i hranilac, žena je domaćica i brižna majka. Muž donosi odluke, žena sluša. On plaća u restoranu, ona dolazi lepa i pametna.
I tako dalje - jednostavni, jasni i predvidljivi scenariji. Skup pravila na koja se možete pozvati u bilo kojoj nerazumljivoj situaciji.
Ljudi sada sve više napuštaju zastarela, neefikasna i toksična ponašanja i više su zabrinuti za sopstveni komfor nego za ispunjavanje očekivanja i standarda drugih ljudi.
Pored toga, žene su dobile više prava i više pažnje, što znači da se odnos snaga u odnosima promenio.
S jedne strane, ovo je dobro, s druge, dodaje složenost. Više ne postoji šablon na koji se možete osloniti. Morate proučiti svog partnera, uzeti u obzir njegove potrebe i karakteristike. I s vremena na vreme suočiti se sa potpunim nerazumevanjem i neslaganjem ciljeva i pogleda.
Na primer, ako se žena drži konzervativnih stavova i želi da se brine o deci i domaćinstvu dok njen muž zarađuje, lako može dobiti stigmu glupe domaćice.
A ako, naprotiv, pravi karijeru i teži potpunoj ravnopravnosti u odnosima, lako se ispostavlja da je „feministkinja“ ili „muškarac u suknji“.
Kako se ponašati i gde pronaći „svoju” osobu u takvim uslovima potpuno je nejasno.
2. Patimo od iluzije izbora
Da biste upoznali nekoga, više ne morate da idete negde. Nekoliko lajkova, napisana poruku - gotovo.
I kakav izbor! Hiljade ljudi koji mogu „filtrirati“ godine, podatke, interesovanje. Ako nešto krene po zlu sa trenutnim izborom, uvek možete pronaći drugog, i to lako i brzo.
Samo u stvarnosti to je, naravno, obmana. U aplikacijama za upoznavanje registrovani su isti ljudi koji se sa nama voze metroom, idu na posao ili uče. A među njima je isto tako teško pronaći odgovarajuću osobu, samo je sam proces komunikacije znatno pojednostavljen.
Ali zbog ove iluzije o bogatom izboru, osoba se ne trudi da radi na odnosima, odustaje pri prvim poteškoćama, prema partneru se odnosi neozbiljno – kao prema nečemu privremenom.
Nema potrebe da se mučite, ako još ima dovoljno vremena, a još uvek imate vremena da pronađete „onog“ ili „onog“, sa toliko opcija. Inače, ova situacija se zove paradoks ili iluzija izbora.
Slične teme
3. Dobijamo oprečne informacije
U svetu gde skoro svako ima svoju malu govornicu, sa koje iznosi svoje mišljenje, veoma je teško ne zbuniti se.
Jedno pišu u knjigama, drugo govore mama i tata, treće drugovi, omiljeni bloger – četvrto... I apsolutno je neshvatljivo koji model odnosa je „ispravan“, kako sve „treba da bude“ i koga treba slušati. To znači da postoji šansa da pogrešno protumačite postupke partnera.
4. Postavljamo prevelike zahteve sebi i drugima
Svako od nas uvek ima pred očima bar jedan idealan par, koji postavlja slatke slike sa putovanja, sa zagrljajima i poklonima koje jedni drugima poklanjaju, a uz to i prelepog psa sa kojim se rado igraju.
Ovaj par se, naravno, nikada ne svađa, poseduje tajnu srećne veze i daje savete drugima.
Pravi odnosi ne mogu da se takmiče sa ovom slikom: imaju svađe oko otvorene tube paste za zube, probleme sa novcem i druge „užitke“. Ali kada pogledate besprekorne slike, čini se da su one norma, i da nešto nije u redu sa vama i vašim partnerom. I počinje zavist, poređenja, međusobne zamerke i tvrdnje.
5. Ne želimo da preuzmemo odgovornost
Svi se kasnije osamostalimo, i to u svakom smislu. Već duže vreme živimo na teritoriji naših roditelja i potrebna nam je njihova finansijska podrška. Kao odrasli patimo od adolescentskih kriza.
U člancima i objavama na ovu temu često se sreće prezriva reč „infantilizam”. Ali poenta nije čak ni u takvom ponašanju, već u činjenici da ljudi postaju drugačiji zbog složenih društvenih procesa i svetskih događaja.
Naučnici čak predlažu da se revidiraju granice prelaznog doba i smatraju adolescentima one koji još nisu napunili 24 godine. Odnosno ljudi koji su pre pola veka već lako mogli da imaju posao i dvoje dece.
„Odloženo odrastanje” utiče i na odnose. Osoba koja ima za cilj da pronađe sebe, isproba nove stvari, da se razvija i uživa u životu, a partnera tretira kao eksperiment, nešto prolazno.
Odnosno, ovo više nije ozbiljna veza dvoje odraslih, već „ljubavne igre” kojima se bave dojučerašnji adolescenti. A za osobu koja je ranije sazrela, susret sa takvim „tinejdžerom“ ispostavlja se problemom.
