Šta je „deža vi“ i zašto se čini da smo neke situacije već doživeli

Koliko često imate osećaj da ste već doživeli određeni događaj u prošlosti? Ili ste imali dijalog sa osobom koju vidite prvi put u životu? Ili je to bilo na mestu koje ste posetili prvi put? Naučnici iz celog sveta već dugi niz godina pokušavaju da objasne „deža vi“ efekat.

Uprkos činjenici da se „deža vi“ efekat javlja prilično retko, naučnici veruju da je velika većina ljudi to iskusila bar jednom u životu. Francuski filozof Emil Boarak prvi put je pomenuo „deža vi“ efekat sredinom 19. veka. On je prvi opisao „deža vi“ kao osećanja i situacije koje čovek oseća kao  već doživljeno. Naučna zajednica je, međutim, nekoliko godina verovala da je „deža vi“ paranormalna pojava koja se ne može logično opravdati.

Nešto kasnije, drugi naučnici su pristupili proučavanju „deža vi“ efekta i predložili još nekoliko hipoteza koje objašnjavaju razloge za njegovu pojavu.

Evo najpoznatijih od njih.

„Deža vi“ može izazvati jak umor i preopterećenost. U ovom stanju, čoveku je teže da se kreće u prostoru i adekvatno proceni šta se dešava.

„Deža vi“ je proizvod „kolektivne svesti” koja se prenosi sa generacije na generaciju i odražava fragmente životnog iskustva naših predaka o kojima smo nekada čuli ili čitali.

Desna i leva hemisfera mozga obrađuju informacije različitim brzinama. A kada jedna od hemisfera samo završi obradu podataka, druga već percipira ovu informaciju kao prethodno doživljenu.

„Deža vi“ efekat može nastati zbog činjenice da je podsvesni um u stanju da obrađuje informacije brže od svesnog uma.

Kratkoročno pamćenje ili slaba koncentracija pažnje mogu dovesti do toga da osoba viđena u snu ili u bolnom delirijumu može početi da doživljava kao nešto što se već dogodilo u njegovom životu stvarno.

Kada se suočimo sa nečim poznatim, možemo početi da stimulišemo cerebralni korteks bez aktiviranja hipokampusa, što nam omogućava da se fokusiramo na konkretnije detalje. Zato je „deža vi“  efekat uvek povezan sa trenutkom, ali nas nikada ne upućuje na jasan datum ili događaj.

Ko najčešće doživljava efekat „deža vi“ i zašto se to dešava?

Proganjajući osećaj neuhvatljivog sećanja koje izaziva „deža vi“ efekat može biti uzrokovan iz više razloga. Danas postoji nekoliko osnovnih naučnih koncepata koji objašnjavaju ko se najčešće susreće sa „deža vi“ efektom.

Česti „deža vi“ može biti znak epilepsije

Jedan od razloga zašto se javlja „deža vi“ efekat može biti ozbiljna neurološka bolest. Veruje se da ljudi sa epilepsijom najčešće doživljavaju „deža vi“ neposredno pre sledećeg napada. Netačni električni impulsi u mozgu odgovorni za dugoročna sećanja mogu izazvati „deža vi“ efekat.

Za one koji mnogo putuju i vole umetnost, „deža vi“ efekat se češće javlja

To je zbog činjenice da putnici, ljubitelji filma ili drugi ljubitelji umetnosti imaju bolje vizuelno pamćenje. Dakle, „deža vi“ mogu da izazovu poznate slike iz bioskopa, koje će čovek potom videti uživo. Veruje se da se zbog toga efekat  često javlja kod onih koji idu na izlet u egipatske piramide, amfiteatre i druge znamenitosti koje su nam poznate od detinjstva.

„Deža vi“ često doživljavaju ljudi koji su pod velikim stresom

Naučnici veruju da je mnogo veća verovatnoća da će osoba koja pati od stresa doživeti efekat „deža vi“. To je zbog činjenice da stres vrši pritisak na mozak, prisiljavajući ga da obrađuje veliku količinu informacija. To neizbežno dovodi do činjenice da u nekom trenutku dođe do neuspeha i da čoveku postaje teško da razlikuje stvarni život od snova ili fikcije.

„Deža vi“ često doživljavaju ljudi sa oštećenjem pamćenja

Loša memorija je još jedan faktor koji može izazvati „deža vi“ efekat. Slabo pamćenje može dovesti do toga da će se osoba setiti nekih manjih detalja onoga što se dogodilo, ali neće moći da sastavi potpunu sliku. To dovodi do činjenice da u budućnosti nijanse poznatog okruženja ili približno slične teme razgovora mogu izazvati pojavu „deža vi“ efekta.

Mladi ljudi češće doživljavaju „deža vi“

Istraživanja su pokazala da nas u mladosti osećaj „deža vi“ proganja mnogo češće nego u odraslom dobu. Veruje se da do 50 godina ljudi doživljavaju osećaj „deža vi“ mnogo ređe, a nakon još 10-15 godina verovatnoća „deža vi“ efekta se smanjuje na nulu.