Psiholozi su odavno dokazali da ljude najviše privlače uspeh i humor. Ali pokazati da je sve bilo uspešno u životu mnogo je lakše nego objavljivati šaljive video snimke nekoliko puta nedeljno. Stoga su toliko popularni influenseri, čiji su profili film o životu na kome će pozavideti i Veliki Getsbi. A da bi postali bar malo slični njima, korisnici takođe pokušavaju da svoju svakodnevicu prikažu samo u jarko ružičastom svetlu. Naravno, to često nije slučaj.
Zašto stvarati iluziju sreće?
Neko pokušava da od mikroblogera preraste u influensera i shvata da će samo tako brendovi obratiti pažnju na njega. Drugi namerno kriju sve što je loše ili neestetično da bi, recimo, bivši drugovi iz razreda znali da je kod njih sve kul. Ima onih koji pišu samo o dobrom da bi stvorili sliku uspešne osobe ili demonstrirali idealnu vezu.
Ako govorimo o tome zašto obični korisnici stvaraju iluziju života bez oblaka na društvenim mrežama, najčešće je problem to što nisu implementirani i potrebno im je odobrenje od pratilaca. I uopšte nije bitno o kome je reč: o drugarici iz razreda koja se preselila u inostranstvo, tetki ili komšnici.
Takođe se dešava da uz pomoć „skupe“ slike na društvenim mrežama ljudi žele nešto da dokažu. Na primer, da se život nastavlja nakon raskida, da možete biti dobri kao svi drugi... Ali da li je zaista tako?
Šta je dokaz ovakvog ponašanja?
Šta god da je razlog za demonstraciju lažno-lepog života, to, po mišljenju psihologa i psihoterapeuta, ukazuje na psihičke poremećaje. Dakle, često mama koja dokaže da se lako nosi sa dvoje dece jednostavno ne može da prihvati da nema vremena za samoostvarenje. Prijateljica, koja je pre mnogo godina otišla da radi u Češkoj i redovno objavljuje prelepe restorane i selfije u izlozima, još uvek ne može da pronađe sebe. Da biste ovo razumeli, ne morate da završite psihologiju- govorimo o najčešćem obrascu ponašanja miliona drugih devojaka u okolini koje su u približno istoj situaciji.
Slične teme
Ne zaboravite da se u društvenim mrežama ljudi kriju od usamljenosti, umora, nezadovoljstva svojim telom ili životom uopšte, pa čak i bolesti. I što više dobijaju lajkova i povratnih informacija, osećaju se sigurnije. Što je najgore, u takvoj situaciji je teško reći: to je placebo efekat, ili društvene mreže nisu najgora panaceja za oslobađanje od psihičkih problema.
Raduje samo jedno. Pojavom ovakvih društvenih fleš mobova kao što je, na primer, #TotalHonestyTuesday, pod kojima devojke dele svoje probleme, sve više korisnika odlučuje da odustane od kreiranja besprekorno lizane priče o srećnom životu na društvenim mrežama, počevši da priča istinu o sebi i svojim osećanjima. Inače, prema studiji sprovedenoj uz podršku dobrotvorne fondacije Relate, 92 odsto anketiranih mladih priznalo je da im je dosadilo da pokazuju previše idealne veze i da su za prirodnost.
