Svaka osoba ima jedinstven skup navika. I dok sanjamo da se oslobodimo nekih, druge naprotiv želimo da steknemo.
Interesovanje naučnika za ovu temu ne bledi već dugi niz godina zato smo izdvojili zanimljive činjenice iz istraživanja koje će vam pomoći da shvatite zašto naše akcije postaju automatske.
Polovina naših akcija tokom budnih stanja su navike
Navike su reakcije koje se javljaju kada vršimo iste radnje. Studija sprovedena na Univerzitetu Djuk 2006. godine pokazala je da se do 45% našeg svakodnevnog ponašanja i odluka donosi automatski, odnosno kroz navike. Činjenica je da naš mozak na ovaj način pokušava da uštedi energiju. A automatizacija u obliku navika je najbolji način da se to uradi.
Mozak razlaže složen obrazac, kao veliku stvar, na manje komade. Svaki fragment, koji se često ponavlja, automatizovan je i posle toga zahteva manje mentalnog napora da se izvrši.
Uzmimo primer: donosite kući kolačić i stavljate ga na radnu površinu dok sedite za računarom. Kada prvi put želite da ga uzmete, sigurno ćete pogledati pakovanje. Štaviše, nećete skrenuti pogled dok ne uzmete kolačić i kasnije ćete ponoviti ove radnje bez skretanja pažnje sa ekrana monitora.
Slične teme
Uzrok navika - "petlja"
Istraživači koji proučavaju navike na Tehnološkom institutu u Masačusetsu došli su do zaključka da je uzrok svakog automatizma neurološka petlja.
Sastoji se od tri komponente:
- signal, odnosno okidač koji nas podstiče na nešto;
- uobičajena radnja, koja se direktno izražava u ponašanju;
- nagrada koju mozak dobija kada se akcija završi.
Dobar primer petlje navika je pušenje. Okidač za cigaretu može biti stres, dosada ili ispijanje šoljice kafe. Prati ga uobičajena radnja i nagrada - privremeni osećaj udobnosti i smirenosti.
Čim ponovo naiđemo na okidač, petlja se zatvara, primoravajući nas da ponovo uvedemo lošu naviku. Zanimljivo je da kada odustanu od pušenja, mnogi ljudi zamenjuju cigarete lizalicama. Međutim, oni padaju u novu petlju koja se ne može nazvati zdravom. Da biste to izbegli, morate da promenite uobičajenu akciju i nagradu. U slučaju pušenja i lizalica, akcija može biti šetnja ili vežbe disanja. A, na primer, nagrada je mala zdrava užina.
Teško nam je da se oslobodimo navika zbog specifičnosti mozga
Navike se formiraju kroz bazalne ganglije, koje su skup nervnih ćelija u dubokim strukturama mozga. Psiholog Piter Bejli iz Sjedinjenih Država sproveo je istraživanje 2005. godine koje je pokazalo zašto može biti teško prekinuti navike. Kao učesnike u eksperimentu, pozvao je dvoje ljudi koji su patili od lezija temporalnog režnja i nedostatka sposobnosti deklarativnog pamćenja. Nisu mogli da se sete predmeta, radnji, predmeta i lica.
Učesnici su morali da urade zadatak razlikovanja osam parova objekata tokom nekoliko nedelja. Postepeno su uspeli, pošto se navika formirala zbog aktivnosti bazalnih ganglija.
Zanimljivo je da svaki put na početku testa učesnici nisu mogli da opišu uputstva i predmete. A ako je istraživač promenio uslove zadatka ili broj uključenih predmeta, to nije uvek bilo krunisano uspehom. Tako je naučnik otkrio da navike koje su fiksirane u bazalnim ganglijama mogu ostati sa nama čak i sa teškim oštećenjem mozga. Ili, na primer, gubitak pamćenja. Međutim, one u velikoj meri zavise od uslova pod kojima im pristupamo.
Potrebno je više od 21 dan da se stvori navika
Mit da treba da izdržite 21 dan da biste stekli naviku pojavio se zahvaljujući hirurgu Maksvelu Molcu iz SAD. Primetio je da je pacijent osećao fantomski ud oko 21 dan pre nego što se prilagodio novoj situaciji. Godine 1960. Molc je objavio svoja zapažanja i razmišljanja o promeni ponašanja u knjizi pod nazivom Psihokibernetika. Postao je hit sa preko 30 miliona prodatih primeraka.
Ali njegova teorija nije bila sasvim tačna. Istraživačica Filipa Lali iz Velike Britanije došla je do zaključka da 21 dan nije univerzalni termin za stvaranje navika. U njenom eksperimentu, sprovedenom 2009. godine, učestvovalo je 96 ljudi. Svaki od njih je izabrao novu naviku i 12 nedelja izveštavao da li je u stanju da je se drži i koliko je njegovo ponašanje bilo automatsko. Inovacije su birane drugačije: od jednostavnih, na primer, da se pije jedan i po litar vode dnevno, do složenijih povezanih sa svakodnevnom fizičkom aktivnošću.
Rezultati studije su pokazali da je ljudima u proseku potrebno od 18 do 254 dana da formiraju novu naviku. Vreme zavisi od individualnih karakteristika osobe i okolnosti što znači da će vam biti potrebno dva do osam meseci da ugradite novu naviku u svoj život, a ne 21 dan.
