Nekada davno, svaki veliki događaj bio je praćen zvucima klavira.
Vreme je učinilo svoje. Kultura u obliku klavirske umetnosti lagano je skliznula sa cene, ne u potpunosti nestavši, već oslobodivši pozornicu i drugim oblicima stvaranja muzike, koju nazivamo modernom.
Danas vas podsećamo na umetnost koju je pregazilo vreme, ali koja nije i nikad ne može da izbledi. Jedan fotograf putovao je po Evropi i pronalazio zanimljive prizore za fotografisanje. Njegova strast su napuštene građevine i sadržaj u njima. Sam kaže da mu se čini da od svih predmeta na koje je nailazio u ovim objektima, jedan ima tendenciju da se ponavlja.
Prisutan je u različitim oblicima i stilovima, i uprkos godinama deluje tako svečano i elegantno, poput zaboravljenog virtuoza koji čeka svojih 5 minuta. Bilo da se našao pred kapijama dvorca, stare vile, pozorišta ili nekog restorana, bio je fascinirian iznova i iznova njegovim prisustvom. Reč je o klaviru. Njegovo prisustvo menja ton i interesovanje za posetu ovakvim mestima, koja su nekad bila na vrhuncu svoje slave.
Tišina je paralelna sa izgubljenim notama koje su nekad odjekivale prostorijama u kojima i danas ponosno stoje klaviri. Veličanstveni i dovoljno krhki u isto vreme, da bi se čini se raspali u isti čas da do njih dođe malo jači povetarac. Uuprkos verovatnoći, stoje s ponosom na istom mestu već decenijama.
Danas prekriveni prašinom, a nekada važan detalj za stvaranje prijatne atmosfere u prostoru, oživeli su pred objektivom jednog fotoaparata.
Ž.J.
Izvor: Bored Panda
