Akademik Vladeta Jerotić je nedavno preminuo u Beogradu u 95. godini.
Rođen je u Beogradu 1924. godine i pored titule lekara i psihoterapeuta, on je bio i književnik. Napisao je veliki broj radova iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije i uživali smo u njegovim predavanjima koja je držao u Beogradu, a ranije širom sveta.
Danas se podsećamo najboljih citata Vladete Jerotića.
“Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.“
“Nema granica čovekovog sazrevanja u toku njegovog života. Sposobnost da se voli neko drugi, a ne samo sebe. Sposobnost kontrolisanja nagona i impulsa. Podnošenja neprijatnosti, bola i patnje. Posedovanje zrele, a ne infantilne svesti. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje. Sposobnost da se bude nezavisan. Sve ovo su važni kriterijumi u savremenoj psihologiji.“
“Neki drevni mudrac je rekao: Kad nešto želiš u životu, najpre moraš razmisliti hladnim razumom, zatim toplim srcem prihvatiti, a potom čistim rukama izvršiti.”
„Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode.”
“Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.”
„Istinski plod naše duše nije smišljena reč, niti beseda koju smo brižljivo pripremili i doterali. Naš plod je ona reč koja ’izleti’, koju nekontrolisano izgovorimo, ona koja izvire iz ’suviška srca’.“
„Ko se od vas nije uverio da kada duže vremena pati od straha, obavezno počne da sumnja (u sebe i druge ljude), ili kada smo sebični zar ne postajemo i gnevni! A može li ljudska savest da podnese strah, sebičnost, sumnju i gnev, a da ne postane žalosna?“
„Strah leči vera, sebičnost ljubav, a žalost – nada.“
"Velika je veština umeti razgovarati sa čovekom."
”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge.”
"Sve što se u pojedinom čoveku ili u jednom narodu potiskuje ili silom suzbija, mora kao bumerang da se vrati u agresivnom i ubilačkom vidu."
"Večina ljudi se pokorava zabranama, pre svega onim spoljašnim i to samo dok je pod prinudom i dok se plaši. One unutrašnje zabrane teško ko uspeva da realizuje."
"Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostaje trajna neizmenjiva sumorna boginja-pratilja našeg bića."
"Sva dostignuća moderne tehnike, kao i moderne medicine, učinila su život, a sigurno i smrt, težim i mučnijim. Samo volja za smisao može da nas učini odgovornim i tada tek spremnim da pomognemo i sebi i društvu."
M.L.
