Pušenje te zajedno s tim i upotreba nikotina, danas je jedan od najvećih svetskih zdravstvenih problema. Na žalost, mnogi sportisti koji bi trebali biti uzor zdravog načina života, takođe su podlegli toj izuzetno štetnoj navici. To je u stvari apsurdno ako uzmemo u obzir da svi oni odlično znaju koliko je to nezdravo te kako pogubno deluje na njihove fizičke sposobnosti...
Štetnost duvanskog dima
Duvanski dim je vrlo složena kombinacija više od 500 različitih indetifikovanih sastojaka. Njegova štetnost po ljudski organizam odavno je poznata, a osnovni aktivni sastojci su nikotin i katran. Prvi osigurava akutno, a drugi hronično delovanje na pušače. Kako bi u telo uneli željenu količinu nikotina, pušači uvlače dim u pluća što uzrokuje oštećenje tog organa. Iz tog razloga je kod takvih korisnika izrazito visoka smrtnost zbog karcinoma i emfizema pluća.
Duvanski dim takođe u određenom procentu sadrži ugljen-monoksid koji kod teških pušača okupira barem 15% hemoglobina koji je potom nesposoban da prenosi kiseonik do tkiva. Kod sportista je ovo saznanje važno jer to značajno umanjuje aerobni kapacitet.
Duvanska zavisnost
Duvansku zavisnost je veoma teško objasniti. Kada pitate hroničnog pušača zašto puši, u većini slučajeva neće znati odgovor. Većina njih počinje pušiti još u adolescenciji radi samopotvrđivanja, odnosno kako bi pred drugima izgledali odraslo.
Kasnije takva nezrela i smešna motivacija gubi svoje značenje, ali se praksa nastavlja zbog teške zavisnosti. S vremenom delovanje nikotina počinje izazivati neki neodređeni osećaj ugodnosti i opuštenosti. Isto tako, cigareta pruža zadovoljstvo u smislu njezinog stavljanja u usta i manipulisanja rukama. Ljudima koji su prestali pušiti takva navika nedostaje pa umesto cigarete često stavljaju žvakaću gumu ili čačkalicu u usta. Uzimanju nikotina pripada i njegova sposobnost da smanji nervozu zbog stresne situacije. Na kraju, zavisnici teško da imaju izbora pa moraju nastaviti s pušenjem ukoliko žele izbeći neugodne osećaje i posledice koje nastaju usled apstinencije.
Simptomi nikotinske apstinencije
U simptome nikotinske apstinencije spadaju nervoza, nemiran san, promene EEG-a, smanjenje psiho-motoričke sposobnosti, poremećaje raspoloženja te smetnje kardiovaskularnog i gastrointestinalnog sistema. Kod većine osoba koje prestanu pušiti javlja se izrazito pojačan apetit pa brzo dobijaju na težini. To je još jedan demotivacioni razlog da prestanu sa pušenjem.
Poremećaji izazvani pušenjem duvana
Hronična navika pušenja povezana je sa nizom poremećaja i oboljenja.
Posebno su ugrožene žene koje puše!
Celi niz komplikacija vezanih za trudnoću vrlo često nastupa kod žena koje hronično koriste duvan. Novorođenčad se kod takvih žena rađaju u proseku sa 200g manjom kilažom, slabijim imunološkim sistemom te kako kasniji testovi pokazuju, sa, u proseku 5% manjim IQ od dece žena koje ne koriste duvan. Smrtnost i rizik od prevremenog rođenja su takođe znatno povećani.
Hronični bronhitis i brojne bolesti respiratornog sistema značajno otežavaju život duvanskih zavisnika te polako slabe njihov organizam. Nakon kraćeg ili dužeg vremena mogu se pojaviti i razne vrste karcinoma pri čemu prednjači rak pluća.
Pušenje takođe uzrokuje mnoge poremećaje i fatalna oboljenja kardiovaskularnog sistema, pri čemu najviše pati srce. Opšte je poznato da su koronarna oboljenja u zapadnim zemljama uzrok smrtnosti broj jedan. Otprilike 30% tih smrtnih slučajeva može se dovesti u vezu sa pušenjem.
Proces odvikavanja od duvana
Mnogi hronični pušači shvataju i svakodnevno osećaju da im cigareta šteti. No prestanak pušenja im je vrlo težak i pokušaji završavaju uglavnom bezuspešno. Pri tome se pomažu raznim nikotinskim žvakaćim gumama i transdermalnim flasterima. Međutim, to ne donosi uvek željene rezultate jer je duvanska zavisnost mnogo složenija od čiste potrebe organizma za nikotinom.
Izgleda da je u procesu odvikavanja najvažnije:
1. Osvešćivanje
2. Čvrsta odluka i
3. Istrajnost.
(prezeto iz knjige „Doručak šampiona”, Goran Tepšić i Charlie Francis)