Grubi detalji dugotrajnog braka: da li je moguće „živeti srećno do kraja života“?

Biti u braku dugi niz godina znači imati iza sebe brojne uspone i padove.

Za razliku od onog što vidite na filmu ili pročitate u knjizi stvarni parovi prolaze kroz mnogo više izazova. Srećan i dug brak, nije baš put posut laticama ruža kako volimo da ga posmatramo.

Ključno je imati na umu nekoliko stvari:

• Živeti drugi niz godina sa jednom istom osobom nije ni malo lako i nije za svakog
• Nije samo brak taj koji je teško održati, već sve što je vredno – odnos sa decom, karijeru, zdravlje i život sam po sebi
• Tajna održavanja integriteta u bilo čemu dugoročno je u vrednovanju unutrašnjih i odnosu na spoljašnje stvari

Ako zamislite par koji je u braku dve ili tri decenije, prvo što vam prođe kroz glavu je činjenica da su do sad navikli jedno na drugo i da je u tome tajna njihovog uspeha. Međutim, istina je da nije jednostavno živeti sa nekim, čak i ako tu osobu volite svim srcem. Male stvari su zapravo najteže za „svariti“, poput dosadnih navika i ponavljanja jednih istih priča.

Koji su to sivi, grubi detalji koji se vezuju za dugotrajne brakove?

Koliko god mi to želeli, moramo biti spremni na to da se neke stvari u braku nikad neće promeniti. Putanja braka, nije uvek postojano kretanje ka sve boljem, jačem i snažnijem odnosu, kako to volimo da zamišljamo. Sve se svodi na shvatanje da su neke stvari u braku teške, a neke manje prijatne.

Zašto vam je ovo nepoznato?

Pre svega zbog toga što se o ovoj istini slabo otvoreno govori, jer ne ide u prilog instituciji braka kakvu volimo da idealizujemo. Osobe u braku često posežu za aferama kada shvate gorku istinu da brak nije uvek med i mleko, što zapravo govori o tome da većina nije svesna toga u šta ulazi. Mladi parovi koji tek ulaze u brak, puni su nade da će im ruže cvetati na svakom koraku, samo da bi par godina kasnije odlazili na terapije za parove ili preskakali taj korak i išli direktno kod advokata po papire za razvod. Otuđenje, gubitak nade, prepreke, svađe i opšte nezadovoljstvo postaju jedina slika vidljiva u braku.

Ali, zašto onda velika većina nas nastavlja da ide ovim putem?

Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje, a da se ne negiraju sve borbe koje su u braku prisutne. Naime, u našim 20-im i 30-im godina smo puni entuzijazma i energije što nam daje mogućnost da se nadamo nekoj svetlijoj budućnosti. Ovo se odnosi i na karijere u koje se upuštamo i na brakove koje sklapamo. Međutim, sve to – posao, deca, brak zahteva mnogo napornog rada koji je manje lep i glamurozan nego što ga mnogi predstavljaju na društvenim mrežama. Menjanje pelena i suočavanje sa dečijim napadima besa pred odlazak u krevet, nije nešto čime se većina hvali.

Odgovor na ovo pitanje bi bio: reč je o vrednovanju dugoročnog integriteta u većoj meri od kratkoročnog zadovoljstva. To poteže za sobom okrenutost ka unutrašnjim vrednostima, naspram spoljašnjih i ka duhovnim u odnosu na materijalne. Da je lako, svi bi završili život onako kako su ga i započeli – mladi i lepi. Ali, modrice i razočarenja koja trpimo na tom putu bi trebalo da vam pomognu da razvijete unutrašnju snagu i mudrost, odnosno da shvatite da je vredno truda. Brak sa nekim koga iskreno volite jeste vredan truda.

Ž.J.