Da li su milenijalci u četrdestim najnesrećnija generacija na svetu?

Ako pripadate generaciji milenijalaca i približavate se četrdesetoj, ulazite u najnesrećniji period svog života, barem je to ono što naučnici podržavaju nizom studija.

Ali nemojte se obeshrabriti, jer ima i dobrih vesti. Iznenađujuće, čini se da je sreća u obliku slova U. Opada u 40-im godinama, međutim, ponovo raste u 50-im. To kaže naučno otkriće, izuzetno dosledno u različitim zemljama i kulturama.

Da najniži nivo sreće dolazi u srednjim godinama, poznato je već neko vreme, a neke studije ukazuju da je najnesrećnije doba tačno 47,2 godine. Ali ono što su istraživači nedavno istakli jeste da ako se neko oseća zaista nesrećnim u ovoj fazi svog života, to su milenijalci.

Ovaj konkretan nalaz dolazi od Biroa za popis stanovništva i Biroa za statistiku rada. Najnoviji izveštaj, koji koristi podatke iz 2021. godine, izveštava o svim vrstama depresivnih statistika. Ljudi svih uzrasta provode mnogo više vremena gledajući televiziju nego u bilo kojoj drugoj rekreativnoj aktivnosti, kao što su druženje, bavljenje sportom, čitanje ili briga o sebi. Međutim, slika za milenijalce u 40-im godinama je još mračnija.

„Milenijalci su teško pogođeni na mnogo različitih načina“, primećuje stručnjak za ekonomiju i sreću Kerol Grejem. „Finansijska kriza, čuvanje dece kod kuće tokom Covida, asocijalnost, strah, neizvenost... Prošli su kroz tešku deceniju, u kritičnoj tački svog života“.

U studiji pod nazivom „The Mid-Life Dip in Well-Being: A Critique“, profesor ekonomije Deni Blančflauer snažno osporava skeptike, ukazujući na više od 420 studija koje podržavaju ovaj fenomen. Pored velikih ekonomskih promena koje su doživeli posebno milenijalci, Grejem je naveo kulturološke posledice života u zemlji kojoj ne samo da nedostaje osnovna podrška, već se obezvređuje slobodno vreme i odmor uopšte.

„Mislim da bi stvari za sledeću generaciju mogle biti lakše“, kaže Grejem, navodeći stvaranje blažeg tržišta rada i Veliku recesiju, koja je osnažila radnike da kažu ne ili zahtevaju više. Barem onima koji su dovoljno privilegovani da to uopšte mogu.

Ima li srećnih milenijalaca?

Sreća, međutim, nije neuhvatljiva. Postoje naučno zasnovani načini da povećate svoju sreću. Altruizam i ideja da uzmete život u svoje ruke su dva od njih, za koje Grejem kaže da su stvoreni i evoluirali od ere Covid-a, uz povećanje davanja u dobrotvorne svrhe i vrednovanje kao životni prioritet. Dakle, postoji bar jedna srebrna linija za milenijalce.

„Prolazak kroz teža vremena na duge staze ima svoje nagrade. Ako ih savladate, postajete otporniji. To je učenje kako se bolje suočiti sa krizama i upravljati njima, čak i ako je sletanje turbulentno“, naglašava Grejam. 

All Rights Reserved. | 2009 - 2022. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group