Čudno je razgovarati sa nekim u neobaveznom ćaskanju i u svakom odgovoru videti tačku na kraju rečenice. To nam pokazuje da osoba ima živaca, pištuje gramatiku u bilo kojoj situaciji ili da želi da prekine razgovor...
Pogledajmo primer dijaloga sa porukama koje se završavaju tačkom:
"Dobro jutro"
"Dobro jutro."
„Hoćemo li ipak na kafu popodne?
„Imam posao, ne mogu.
Pomislićete - Jasno je da nema posao i da sam joj nešto uradio i ne želi da me vidi...
Hajde da vidimo šta nauka ima da kaže onima koji vole da stave tačku na svoju poruku
Prema studiji Univerziteta Binghamton, tačka na kraju poruke je iracionalna. Primalac takve poruke takođe doživljava kao neistinite: „Radujem se što ću te videti večeras.“ NIKAD, NIKO se tome ne raduje. Uvek se radujemo uzvicima ili emodžijima.
Slične teme
Inače, uzvičnici poruke čine srdačnijim i dubljim. Tačka na kraju poruke je - i sada je naučno dokazano - ista za psihotične ljude ili očeve koji prave prve korake sa tehnologijom i pametnim telefonima.
Prema rečima rukovodioca istraživanja Selije Klin, sve ovo nastaje zbog naše potrebe da razlikujemo ton kojim nam se neko obraća kada nam piše poruku.
Kada pričaju, ljudi lako prenose društvene i emocionalne informacije kroz pogled, izraze lica, ton glasa, pauze, itd. Ljudi očigledno ne mogu da koriste ove mehanizme kada šalju poruke. Zato ima smisla da se tekstualne poruke zasnivaju na onome što imaju na raspolaganju: emotikonima, namernim pravopisnim greškama koje oponašaju glasove govora i, prema našim podacima, interpunkciji.
Dakle, kada želite da komunicirate sa nekim, a jedini medij koji imate na raspolaganju je elektronsko ćaskanje, morate dati sve od sebe da prenesete kako se osećate u trenutku kada napišete ono što želite da kažete. Ne stavljajte tačku ako ne mislite tako!
