Ne vredi izvlačiti zaključke o nivou inteligencije osobe na osnovu površnog znanja o nekome. Na kraju krajeva, nekima od nas treba malo više vremena da se otvore i pokažu svoje talente.
Ali, naučnici još uvek identifikuju nekoliko znakova po kojima se ljudi sa visokim nivoom inteligencije mogu identifikovati u masi. Govorimo o najneobičnijim od ovih znakova u nastavku.
Dobar smisao za humor
Naučnici sa Univerziteta u Novom Meksiku sproveli su istraživanje čiji su rezultati otkrili da je jedan od znakova visoke inteligencije dobar smisao za humor. Istraživači su sproveli je još jednu studiju u kojoj je otkriveno da humor aktivira temporookcipitalno-parijetalni spoj. Upravo ovaj deo mozga obrađuje neočekivane situacije i nedoslednosti. Iz ovoga možemo zaključiti da što više različitih zadataka čovek mora da reši, to je njegov humor iskričaviji.
Levorukost
U savremenom svetu većina ljudi su desnoruki i ambidekstri, odnosno ljudi koji su spremni da rade sa obe ruke. A samo 10% stanovništva je levoruko. Zanimljivo je da među poznatim genijima ima dosta levorukih. Na primer, svetski poznati pisac i naučnik Bendžamin Frenklin, kao i nobelovac za fiziku Albert Ajnštajn, bio je levoruk. Osim toga, pošto je kod levorukih ljudi razvijenija desna hemisfera, koja je odgovorna za apstraktnu percepciju, oni su bolji u kreativnim zadacima i imaju dobru intuiciju.
Slične teme
Čudan ili beskorisni hobi
Još jedan znak visoke inteligencije je prisustvo besmislenog hobija. Mnogo je primera poznatih genija koji su voleli prilično čudne stvari. Na primer, hemičar Dmitrij Mendeljejev je u slobodno vreme pravio kofere, a Nikolaj Gogolj je sakupljao male knjige. Naučnici pripisuju ljubav visoko inteligentnih ljudi čudnim hobijima jer im pomažu da se opuste i ponovo pokrenu nakon intenzivnog kreativnog ili naučnog rada.
Sklonost brizi
Istraživanja britanskih naučnika potvrđuju da ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije najverovatnije dožive anksiozni poremećaj. Ova činjenica se pripisuje činjenici da su se anksioznost i inteligencija razvili zajedno u procesu evolucije. Pomogli su našim precima da prežive u uslovima gde ih je čekala opasnost na svakom koraku.
.jpg)
Samokritika
Ovaj fenomen u psihologiji se naziva Daning—Krugerov efekat. Njegova suština leži u činjenici da ljudi sa niskim nivoom kvalifikacija ne samo da izvode pogrešne zaključke, već i nemaju priliku da shvate i isprave sopstvene greške. Zato se veruje da su ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, naprotiv, često samokritični. Pošto shvataju da njihova odluka možda nije najbolja od stotina opcija, često sumnjaju u sopstvene sposobnosti. Istovremeno, rezultati njihovog rada su znatno iznad proseka.
Ljubav prema mačkama
Pre nekoliko godina, naučnici sa Univerziteta Kerol u Sjedinjenim Državama sproveli su test u kome je učestvovalo 600 vlasnika mačaka i pasa. Tokom studije, ljudi su zamoljeni da odgovore na niz pitanja. Rezultati testa doveli su do zaključka da ljudi koji više vole da imaju mačke imaju viši nivo inteligencije. Ipak, ljubitelji pasa više vole razgovore i znatno lakše sklapaju nova poznanstva.
Nemaju problema sa prekomernom težinom
Ova izjava je zasnovana na rezultatima studija u kojima su stručnjaci uočili vezu između nivoa inteligencije i indeksa telesne mase. Na primer, francuski naučnici su otkrili da ljudi sa normalnim procentom telesne masti bolje i brže apsorbuju nove informacije od onih koji imaju višak kilograma. Pored toga, u savremenom svetu, negovan izgled je jedan od pokazatelja čovekovog prosperiteta i njegovog odgovornog i svesnog odnosa prema svom životu.
Potreba za privatnošću
Među ljudima sa visokim nivoom inteligencije ima dosta usamljenika. Naučnici to pripisuju činjenici da su takvi ljudi više fokusirani na rešavanje složenih problema i razvoj projekata nego na širenje društvenih veza. Postoji i mišljenje da se pametni ljudi brzo prilagođavaju savremenim kulturnim i tehnološkim uslovima i zbog toga više vole da sami rešavaju životne poteškoće i sami sebi probijaju put.
Visok rast
Činjenica da je visok rast znak razvijenog intelekta, rekli su naučnici sa Univerziteta Prinston, koji su sproveli studiju u kojoj su otkrili da je veća verovatnoća da će visoki ljudi dobiti visoke rezultate na testovima inteligencije od niskih ljudi. Ova izjava se odnosi ne samo na odrasle, već i na decu.
