Pre nego što je postala jedna od najpoznatijih manekenki na svetu, Sindi Kraford doživela je porodični gubitak koji je obeležio njeno detinjstvo. Kada je imala samo osam godina, njen mlađi brat Džefri razboleo se od leukemije, a preminuo je sa svega tri godine.
Danas, nakon smrti njenog sina Preslija Gerbera u 27. godini, priča o toj davnoj tragediji ponovo dobija posebnu težinu. Presli je preminuo 20. septembra 2026. u rehabilitacionom centru u Santa Moniki. Uzrok smrti još nije zvanično utvrđen, a porodica je zamolila javnost za privatnost.
Džefrijeva bolest promenila je život cele porodice
Sindi je godinama kasnije pričala o tome kako je porodica saznala da je Džefri bolestan. Njeni roditelji su prvo primetili da su mu se na telu neobično lako pojavljivale modrice. Tek nakon toga otkriveno je da boluje od leukemije.
Usledili su periodi provedeni između bolnice, lečenja i trenutaka kada se činilo da postoji nada da će biti bolje. Sindi je kasnije ispričala da je njena majka vodila Džefrija na terapije, putujući satima do bolnice, dok je otac nastavio da radi kako bi izdržavao porodicu.
Sindi i njene sestre često su boravile kod rodbine dok je Džefri bio na lečenju. Kao dete, kaže, nije u potpunosti razumela šta se dešava. Znala je samo da joj je brat bolestan, ali ne i koliko je situacija ozbiljna.
Jedan od najtežih detalja koje je kasnije podelila odnosio se na poslednje dane njenog brata. Džefri je, prema njenom sećanju, majci rekao da se moli da ona bude dobro kada on umre. Tek mnogo godina kasnije Sindi je u potpunosti shvatila koliko je takva rečenica morala da bude bolna za njenu majku.
„Krivica preživelog“ pratila ju je godinama
Posle Džefrijeve smrti, Sindi se suočavala sa osećanjem koje danas opisuje kao krivicu preživelog. Imala je utisak da je nepravedno što su ona i njene sestre ostale žive, dok je njihov brat umro.
Posebno joj je bilo teško zbog toga što je znala da je njen otac dugo želeo sina. U jednom intervjuu govorila je o tome kako su ona i sestre godinama imale slične snove i osećaj da je „jedna od njih“ trebalo da bude na Džefrijevom mestu.
Tek kao odrasla žena uspela je da razume koliko joj je tada bilo potrebno da čuje od majke da je porodica, uprkos velikom bolu, srećna što je ona tu. Sindi je pričala i o tome da je njena majka na svoj način pokušavala da preživi gubitak, oslanjajući se na veru i razgovore o smrti i tugovanju.
Tek kada je postala majka, neke stvari je razumela drugačije
Sindi je kasnije govorila da je tek nakon što je dobila svoju decu, Kaju i Preslija, mogla dublje da razume ono kroz šta je njena majka prošla.
U jednom od ranijih intervjua otvoreno je govorila o tome koliko joj je bilo teško da zamisli gubitak deteta, upravo zato što je kao devojčica gledala svoju majku kako prolazi kroz smrt sina. Rekla je da kao majka danas ne može ni da zamisli kako izgleda izgubiti dete.
Sada je ta rečenica dobila posebno bolnu težinu.
Preslijeva smrt vratila je stare uspomene u fokus
Presli Gerber, jedini sin Sindi Kraford i Rendija Gerbera i stariji brat Kaje Gerber, preminuo je sa 27 godina u rehabilitacionom centru u Santa Moniki. Njegova porodica zamolila je javnost za privatnost, dok uzrok smrti još nije zvanično saopšten. Policija Santa Monike istražuje slučaj zbog sumnje na predoziranje, ali istraga je i dalje u toku.
Presli je krenuo majčinim stopama i bavio se modelingom. Karijeru je počeo veoma mlad, radio sa poznatim modnim kućama i pojavljivao se u kampanjama velikih brendova. Njegova mlađa sestra Kaja takođe je izgradila uspešnu karijeru kao manekenka i glumica.
Tokom prethodnih godina Presli je javno govorio o svojim problemima sa zavisnošću i mentalnim zdravljem, dok je Kaja u intervjuu za „Vogue“ u avgustu 2026. otvoreno govorila o tome koliko je njegova borba uticala na celu porodicu.
Zbog toga je posebno teško ne primetiti koliko su se u životu Sindi Kraford ukrstile dve potpuno različite uloge. Kao dete, bila je sestra koja je izgubila mlađeg brata. Decenijama kasnije postala je majka koja je izgubila sina.
Ne postoji poređenje koje može da umanji bilo koji od ta dva gubitka. Ipak, upravo zato njena ranija svedočenja o Džefriju danas dobijaju novo značenje. Ono što je nekada pokušavala da razume gledajući svoju majku, sada poznaje iz sopstvenog iskustva.
Možda neke rane nikada potpuno ne zarastu, već samo naučimo da živimo sa njima. Sindi Kraford je još kao devojčica naučila koliko jedan porodični gubitak može da promeni sve, a decenijama kasnije suočila se sa bolom koji je nekada posmatrala iz sasvim druge perspektive.
Danas, dok tuguje za svojim sinom, verovatno joj se vraćaju i uspomene na malog Džefrija, na godine kada još nije mogla da razume veličinu onoga što njena porodica proživljava. Možda je upravo zato njena ranija priča danas toliko snažna: neke životne događaje razumemo tek mnogo godina kasnije, kada se nađemo na drugoj strani iste boli.
Iza glamura, naslovnih strana i života pod reflektorima ostaje ono najvažnije i najteže - porodica, ljubav i gubici koji zauvek ostavljaju trag.
