Da li je vaš telefon zapravo glavni član vaše porodice?
Ako ste mislili da provodite malo vremena na telefonu, pripremite se za šok: prosečan odrasli čovek provede čak 88 dana godišnje gledajući u ekran svog mobilnog! Da, dobro ste pročitali – to je gotovo četvrtina cele godine. Ovaj podatak ne dolazi iz priča po kafićima, već iz ozbiljne globalne studije sprovedene za Heineken, koja je obuhvatila čak 17.000 odraslih širom sveta – od SAD-a i Velike Britanije, preko Brazila i Indije, do Vijetnama i UAE.
Rezultati? Prosečan čovek provodi oko 5 sati i 48 minuta dnevno na telefonu. Ako saberete sve mesece, eto vam tih 88 dana – dovoljno da biste se zapitali da li vam je život u rukama ili u ekranima vaših telefona. Što je još šokantnije, članovi Gen Z generacije provode i preko 6 i po sati dnevno na mobilnim, dok 10% odraslih priznaje da je „zaglavljeno“ u telefonu čak i 12 sati dnevno.
Zašto je ovo zabrinjavajuće? Jer dok se digitalno družimo, stvarni susreti sa prijateljima se smanjuju. Statista je otkrila da je vreme koje provodimo u društvu uživo opalo za 35% u poslednjih 24 godine, dok je vreme pred ekranima poraslo za više od 50% otkako su Instagram i Snapchat postali deo naših života 2010. i 2011. godine.
Štaviše, istraživanje Heinekena pokazuje i koliko ovo utiče na planove u stvarnom svetu: 32% ljudi ponekad odlaže susrete s prijateljima jer se oseća preopterećeno digitalnim svetom, dok 18% uopšte ne može da smisli da organizuje druženje. Dakle, iako je telefon praktičan, jasno je da postaje i mali „kradljivac“ društvenih trenutaka.
Ipak, da li ovo znači da odmah treba da bacimo telefon kroz prozor? Naravno da ne. Ali možda je pravo vreme da razmislimo o malim promenama: više šetnji, manje skrolovanja pred spavanje i nekoliko „offline“ večeri sa prijateljima mogu učiniti čuda za naše mentalno i društveno zdravlje.
Na kraju, ova statistika je i upozorenje i prilika: možemo da zadržimo sve pogodnosti tehnologije, ali i da povratimo deo vremena za stvarni život. Možda 88 dana godišnje zvuči tužno, ali sa pravim navikama, možemo da „osvojimo“ makar deo tog vremena za sebe i ljude oko nas.
