Svaki raskid boli, ali postoje veze iz kojih je posebno teško izaći. Znaš da ti odnos više ne prija, umara te i polako ti oduzima mir, a ipak ostaješ. Ne zato što ne vidiš problem, već zato što između vas postoji nešto što je mnogo teže preseći od same ljubavi.
Najviše zbunjuje kada osoba nije neko ko te otvoreno odbacuje. Naprotiv, govori da te voli, trudi se na svoj način i uverava te da će se stvari promeniti. Upravo zato je mnogo teže poverovati sopstvenom osećaju da nešto ozbiljno nije u redu.
Sve počinje gotovo savršeno
Na početku veze obično nema mnogo razloga za sumnju. Postoje privlačnost, pažnja, zajednički planovi i osećaj da ste pronašli osobu sa kojom želite da gradite odnos.
Problem se najčešće pojavljuje postepeno. Ne mora da postoji jedan veliki trenutak posle kog je sve drugačije. Umesto toga, odnos počinje da vas iscrpljuje kroz sitnice koje se gomilaju, dok jednog dana ne shvatite da više niste zadovoljni.
Dve reakcije koje mogu da vas zadrže
Filozof i pisac Alen de Boton opisuje dve česte reakcije partnera kada konačno otvoreno kažete šta vas povređuje. I obe mogu da vam otežaju odluku o raskidu.
Prva je priznanje problema. Partner se izvinjava, obećava da će se promeniti, predlaže terapiju ili vas uverava da će od tog trenutka sve biti drugačije. Vi dobijate novu nadu i odlučujete da sačekate.
Problem nastaje kada se obećanja ponavljaju, a stvarna promena izostaje. Vremenom se u odnos umešaju zajednički stan, deca, finansije, godine provedene zajedno i sve ono zbog čega raskid više nije samo emotivna odluka.
Druga reakcija je poricanje. Umesto razgovora o problemu, partner može da vas ubedi da preterujete, da ste pogrešno razumeli situaciju ili da je problem zapravo u vama.
Tada počinjete da preispitujete sopstveni osećaj i sećanje na ono što se dogodilo. Što više sumnjate u sebe, to je teže da donesete odluku kojoj ste možda već odavno blizu.
Zašto je onda toliko teško otići?
Zato što osećanja retko prate logiku.
Možete istovremeno znati da vam odnos šteti i i dalje voleti tu osobu. Možete se nadati da će se promeniti, prisećati lepih trenutaka i misliti da biste možda ipak trebalo da budete strpljiviji.
U međuvremenu, iscrpljenost raste. Počinjete da plaćate cenu odnosa svojim mirom, samopouzdanjem i svakodnevnim osećajem sigurnosti.
Najveća zamka je u tome što često ne napuštate samo osobu. Napuštate i zajedničke planove, navike, uspomene, rutinu i sliku budućnosti koju ste zajedno napravili.
Ponekad je potrebna pomoć sa strane
Kada je emotivna veza toliko jaka da sami više ne možete jasno da sagledate situaciju, podrška druge osobe može mnogo da znači.
Alen de Boton odluku o odlasku poredi sa teškim usponom za koji je ponekad potreban partner u penjanju. To može biti psihoterapeut, blizak prijatelj ili osoba kojoj verujete i koja će vam pomoći da ostanete pri svojoj odluci onda kada vam bude najteže.
Tražiti pomoć ne znači da ste slabi. Ponekad je upravo podrška sa strane ono što vam omogućava da ponovo čujete sopstveni glas.
Na kraju, najteže nisu uvek veze u kojima nema ljubavi. Mnogo teže mogu biti one u kojima ljubav postoji, ali odnos uprkos tome nije dobar za vas.
Kada se reči i postupci uporno ne podudaraju, važno je gledati ono što partner zaista radi, a ne samo ono što obećava. A kada shvatite da vas odnos više iscrpljuje nego što vam donosi bliskost, sigurnost i mir, možda je vreme da prestanete da čekate da se druga osoba promeni.
Nekada najteža odluka nije da ostanete i pokušate još jednom, već da priznate sebi da ste pokušavali dovoljno dugo.
