Ako si se ikada zapitala zašto jedan orgazam deluje potpuno drugačije od prethodnog, odgovor bi mogao da bude prilično jednostavan: telo nema samo jedan scenario.
Nekad se intenzitet polako gradi pa odjednom dostigne vrhunac. Nekad dolazi u nekoliko talasa, a nekad sve deluje kao jedan veliki, nagli prasak. I ne, nije ti se učinilo.
Istraživanje koje je pratilo kontrakcije mišića karličnog dna pokazalo je da se obrasci razlikuju ne samo od žene do žene, već mogu da variraju i između različitih iskustava iste osobe. Istraživači su izdvojili tri dominantna obrasca i dali im prilično slikovita imena: lavina, vulkan i talas.
Lavina: prvo se zahukta, pa krene nizbrdo
Kod ovog obrasca mišići karličnog dna imaju viši nivo napetosti tokom stimulacije, a zatim tokom orgazma dolazi do opadanja kontrakcija. Zato su ga istraživači nazvali „lavina“: nešto se dugo nakuplja, a onda sledi snažno oslobađanje. U istraživanju je ovaj obrazac zabeležen kod 17 od 54 žene.
Drugim rečima, ako tvoj odgovor tela više liči na „skupljaj, skupljaj, skupljaj... i gotovo“, možda si baš u ovoj ekipi.
Vulkan: kratko zatišje, pa bum
Kod „vulkana“ situacija je drugačija. Napetost mišića karličnog dna pre orgazma ostaje relativno niža, a zatim naglo raste i prelazi u snažan obrazac kontrakcija. U studiji je ovo bio najređi obrazac, zabeležen kod 11 žena. Ime je, realno, prilično pogođeno. Nema mnogo najave, a onda se odjednom sve promeni.
Talas: jedna vožnja gore-dole
Ovaj obrazac je bio najčešći među učesnicama. Kod 26 od 54 žene primećen je ritam ponavljanih kontrakcija i opuštanja koji podseća na talas.
Umesto jedne velike kulminacije, mišići se više puta aktiviraju i opuštaju, stvarajući ritmičniji obrazac. Dakle, ako ti se čini da orgazam dolazi u nekoliko naleta umesto kao jedan veliki „klik“, upravo to istraživanje opisuje kao talas.
I šta ovo zapravo znači?
Ne znači da sada svaka žena mora da pronađe svoju etiketu i proglasi se „tim vulkan“ ili „tim talas“.
Istraživanje je zapravo zanimljivo upravo zato što pokazuje koliko ženski seksualni odgovor može da bude različit. Autori su posmatrali fiziološki obrazac kontrakcija mišića karličnog dna, a ne pokušavali da naprave neku konačnu klasifikaciju svih mogućih subjektivnih doživljaja orgazma.
Još zanimljivije je to što je istraživanje koristilo Lioness vibrator sa senzorima, koji je beležio promene u pritisku, odnosno kontrakcijama mišića karličnog dna. Na taj način istraživači su mogli da vide fiziološke obrasce koji bi inače ostali potpuno nevidljivi.
Jer očigledno ne postoji jedan „pravilan“ način
Ženska seksualnost je dugo bila mnogo manje istražena nego što bi trebalo, pa ovakvi podaci mogu da budu korisni upravo zato što pokazuju koliko se iskustva razlikuju. I možda je najzanimljivija stvar u celoj priči zapravo prilično jednostavna: ne postoji jedan univerzalni način na koji telo treba da reaguje.
Jednom može biti talas, drugi put lavina, treći put nešto što se uopšte ne uklapa u ovu podelu. I sasvim je u redu. Na kraju krajeva, telo očigledno nije dobilo dopis da mora svaki put da ponovi isti scenario.
