Jeste li ste se nekada zapitali postoji li idealan raskid?
Ovo naše moderno doba donelo nam je raznorazne iluzije kada su emotivni odnosi u pitanju, pa tako ne čudi što se na svakom koraku može čuti samo “idealna veza”, “savršeni brak” ili takozvano “pronalaženje srodne duše”.
Raskidi su, s druge strane, obično rezervisani samo za prijateljske uši, pogotovo ukoliko je i sama veza ostavila gorak ukus u ustima. Ili ukoliko smo, daleko bilo, mi ta ostavljena strana. Međutim, šta ćemo sa svim onim neadekvatnim srodnim dušama koje ste vi ostavili?
Može li se, stoga, uopšte uspešno raskinuti s nekim?
Posebno sa onom osobom do koje nam je još uvek istinski stalo? Ili je možda čak još uvek volimo? Jer, uprkos uvreženom mišljenju da raskidamo samo onda kada su se u nama ugasile sve emocije prema nekome, činjenica je da tu odluku možemo doneti i iz raznih drugih razloga. Iako ovo zvuči kao bedan izgovor za bol koju ćete naneti osobi sa kojom ste do juče bili u vezi, evo par saveta kako raskid (ipak) na kraju učiniti što bezbolnijim.
Najpre pokušajte da jasno definišete svoje razloge za raskid, nemojte imati pedeset različitih razloga na koje ćete se pozivati istovremeno. Ako ste već doneli odluku da je to najbolje po vas u ovom trenutku – držite se svega onoga što vas je i dovelo u situaciju da istu i donesete. Nemojte na svako pitanje budućeg bivšeg partnera izvlačiti nove argumente i time praviti bespotreban haos i dramu.
Budite ljubazni i učtivi. Ne napadajte osobu kojoj (verovatno) upravo lomite srce svojim objašnjenjima i imajte u vidu da, koliko god vama imala smisla, drugoj strani ona zapravo zvuče totalno nelogično i frustrirajuće. Ne pretvarajte raskid u svađu, ali ne dozvoljavajte ni partneru da tako nešto pokuša. Istovremeno, odbacite ulogu sveca, ne dozvolite vašem egu da se ponaša superiorno a milosrdno, jer na taj način samo stvarate atmosferu licemerja.
Ne dajte dojučerašnjem partneru lažnu nadu, ne dozvolite da nedorečenost lebdi između vas, jer ćete tako samo stvoriti utisak nesigurne osobe koja druge želi imati “na izvolte”. Umesto toga, stisnite petlju i odradite onaj teži deo posla – udaljite se, i dozvolite drugoj strani da oseti život bez vas.
Ko zna, možda na kraju niko zapravo i ne bude istinski povređen?
