Odrastamo gledajući romantične filmove...
Počinjemo sa Diznijevim princezama, evoluiramo u eru tinejdžerskih komedija i završavamo sa filmovima Nikolasa Sparksa. Tokom celog života, očarani smo ljubavnim pričama, željni sopstvenih bajki. Ali naša zaljubljenost u filmsku romansu mogla bi da ugrozi našu stvarnu romantičnu sreću.
Odlučile smo da ovaj tekst bude jedan izazov za žene... Ne brinite, ne želimo da nabrojite sve dosadašnje partnere, mada ne bi bilo loše ponekad osvežiti pamćenje. Samo želimo da svaka od vas bude iskrena, pre svega prema sebi, jer nemate ništa od toga da budete prema nama, pa da priznate da li vam se bar jednom u životu desilo da plačete za glavnim junakom neke romantične komedije?!
Nedavno smo odgledale film „Poruka u boci“, iako smo knjigu čija je on adaptacija, pročitale pre nekoliko godina. Međutim, baš jednog od onih dana kada nismo bile oduševljene činjenicom da smo u vezama i braku, dočekala nas je sasvim slučajno najavna špica ovog filma i Kevin Kostner u glavnoj ulozi. Setile smo se odmah da nas je Nikolas Sparks već jednom rasplakao, dok smo čitale knjigu, ali smo ipak ostavile sve što smo radile i odlučile da naredna dva sata „zevamo“ u ekran. Opet smo plakale, nekoliko puta, ali nas je baš ovaj „ljubić“ naveo na razmišljanje da smo mi žene od tinejdžerskih dana u jednoj velikoj zabludi što se muškaraca tiče, upravo zbog ovakvih filmova.
Slične teme
Neke od vas se možda neće složiti sa nama i grčevito će se boriti za svoju ljubav sa filmskog platna, ali mi ćemo ipak da vam otkrijemo zašto mislimo tako.
Uzmimo za primer baš ovaj film „Poruka u boci“ i glavnog junaka koji je očajan zbog smrti žene i piše joj ljubavna pisma koja stavlja u flašu i baca u okean. Milioni žena ga gledaju, onako zgodnog, kako sa setom u očima priča o njoj, jednoj drugoj ženi koju je upoznao i u početku ne želi da se zbliži sa njom zbog odanosti pokojnici, dok se u njihovoj podsvesti formira slika idealnog muškarca. Prvo i pre svega, pitamo vas da li ste ikada upoznale muškarca koji ostavlja poruke u boci? Dobro, možda sa nekim fanaticima i jeste imale priliku da se sretnete, ali se sve završilo tako što ste saznale da on ipak „ima dijagnozu“.
Znači, prva i osnovna stvar, koju nas pogrešno uče romantične komedije, tiče se nekih oblika ponašanja koji prosto nisu svojstveni muškarcima. Druga bi možda bila izgled, ali nadam se da ste još u najranijoj adolescenciji shvatile da ćete teško naleteti na Rajana Goslinga na ulici i da će se on beznadežno zaljubiti u vas!
Još nešto u vezi sa romantičnim filmovima dovodi žene u zabludu, a to je njihov ustaljeni scenario. Možda se to zove i dinamika, nemojte nam uzeti za zlo ako grešimo, zato što nismo filmski stručnjaci! Priča počinje uglavnom nekim slučajnim susretom, razmenom pogleda „koji sve govore“, zatim se zbližavaju, uživaju u zajedničkim trenucima, sa neizbežnim kadrovima na plaži, ili pored kamina, onda se nešto malo posvađaju i na kraju su opet zajedno. Zahvaljujući tome, žene očekuju da im se tako odvijaju stvari u ljubavnom životu, a da njihova veza bude „mirna luka“. Samo što luka ne može da bude mirna stalno i ne znamo ko je uopšte izmislio tu frazu!
Lako mi idealizujemo nekog muškarca kada ga tek upoznamo i pravimo se da nam je veza „kao na filmu“. Ipak, pre ili kasnije to prođe, jer su i naučnici dokazali da zaljubljenost traje kratko, a onda se pitamo gde se denuo onaj naš „princ iz romantičnih filmova“. Šta onda rade mnoge od nas? Plaču drugarici u telefonsku slušalicu, napadaju partnera zato što su baš na njega naletele, jer bi u suprotnom sigurno upoznale nekog ko bi se prema njima ponašao kao Noa prema Eli u filmu „Beležnica“. Možda ima među nama i onih koje veoma žive u stvarnosti, ne idealizuju muškarce, već ih prihvataju takve kakvi jesu, a romantične filmove gledaju zajedno sa svojim ćerkama kako bi im pokazale na primeru, kakvi muškarci nisu. Dok se trudimo da to postanemo, obećavamo da nećemo u skorije vreme gledati ljubavne filmove.
