Od traumatičnog detinjstva do svetske slave sa pesmom Nothing Compares 2 U, i legendarne scene cepanja fotografije Pape pred milionskim auditorijumom – život Šinejd O’Konor bio je lični i politički manifest, sirov i neukrotiv do samog kraja.
Vest o njenoj smrti u julu 2023. pogodila je svet muzike poput udara groma. Irkinja jedinstvenog glasa i neponovljive autentičnosti, u 56. godini napustila je scenu na kojoj nikada nije želela da igra po pravilima. Dve godine kasnije, ostaje simbol borbe, istine i umetničke nepopustljivosti.
Detinjstvo koje boli
Rođena u Dablinu 1966. godine, odrasla je u domu obeleženom nasiljem. Majka ju je zlostavljala – emocionalno, fizički, sistematski. Jedan od najstrašnijih trenutaka: sa osam godina je danima spavala napolju, u bašti, jer nije smela da uđe u kuću. Naučila je da ponavlja: „Nije mi ništa.“ Bila je devojčica kojoj su brutalno oduzeli osećaj vrednosti. Muzika ju je spasla. U 13. godini završava u ustanovi za problematičnu decu, daleko od majke. Tamo, sa 15 godina, naučila je da svira gitaru zahvaljujući jednoj časnoj sestri. Njeno prvo demo snimanje vrlo brzo dospeva do izdavačke kuće – i rađa se umetnica koja će promeniti pravila igre.
Uspon koji je uzdrmao svet
Pesma Nothing Compares 2 U, koju je napisao Prins, 1990. godine lansirala ju je u zvezde. Ogoljena emocija, obrijana glava, pogled pun tuge i otpora – Šinejd je odbacila holivudski glamur i zavođenje. Postala je lice istine, ranjivosti i moći žene koja ne pristaje.
„Ne pevam da bih se svidela. Pevam da izgovorim svoju istinu“, rekla je. I to je radila – bez zadrške.
Skandal koji je promenio sve
U oktobru 1992. u emisiji Saturday Night Live, u jeku nastupa, pred milionskim auditorijumom, pocepala je fotografiju Pape Jovana Pavla II. Iznela je poruku protiv seksualnog zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi. „Borite se protiv pravog neprijatelja“, viknula je.
Usledili su šok, osude i linč. Mediji su je razapeli, kolege okrenule leđa, karijera joj je u SAD-u skoro ugašena. Ali, nije uzmakla. „Bila sam dete koje je govorilo istinu. I svet me je mrzeo zbog toga.“
Godinama kasnije, Katolička crkva priznaje skandale. Ispostavlja se – bila je u pravu. Bila je ispred svog vremena.
Ljubavi, bol i borba s dušom
Imala je četvoro dece sa različitim partnerima. Ljubavni život joj je bio haotičan, ali majčinstvo sveto. Gubitak sina Šejna 2022. godine, koji se ubio sa 17 godina, slomilo ju je zauvek.
Bolest joj nije bila strana – dijagnoza bipolarnog poremećaja, hospitalizacije, pokušaji samoubistva. Govorila je o tome iskreno, bez patetike. „Kada vičem, to nije histerija. To je trauma koju niko nije želeo da čuje.“
Novo ime, stari plamen
Godine 2018. prelazi u islam i uzima ime Šuhada Sadakat. I dalje piše muziku, daje intervjue, protestuje. Do poslednjeg daha ostaje verna sebi. Kada je umrla, svet koji ju je nekada odbacio, ispratio ju je u suzama i sa pohvalama. I konačno priznao ono što je godinama ignorisao – bila je hrabra, istinita, glasna. I u pravu.
„Nisam htela slavu. Htela sam da budem glas onih koje niko ne sluša.“
Šinejd O’Konor danas je simbol otpora, ženske snage i nepokolebljive iskrenosti i zato ostaje nezaboravna.
