Skrolovanje je postalo nova refleksna radnja.
Čeka se red, pije kafa, pravi se pauza - ruka automatski poseže za telefonom. Ali baš u tim sitnim, tihim momentima, dešava se nešto važno što često preskačemo: maštanje, lutanje misli, sanjarenje na javi. A upravo tu se kriju benefiti koje nijedan feed ne može da ponudi.
Ono što se u psihologiji naziva daydreaming ili dnevna fantazija, zapravo je stanje u kojem se um privremeno udaljava od spoljašnje buke i počinje da kreira slike, scenarije i ideje. Bez plana, bez pritiska, bez cilja. I dok telo ostaje u sadašnjem trenutku, pažnja putuje - unapred, unazad ili potpuno van realnosti.
Iako zvuči kao “gubljenje vremena”, nauka već decenijama potvrđuje suprotno: veliki deo budnog vremena ljudi provode upravo u ovom stanju. Zanimljivo je i to da mnogi osećaju nelagodu kada ostanu sami sa sopstvenim mislima - toliko da će radije posegnuti za telefonom nego dozvoliti sebi nekoliko minuta tišine. A šteta je, jer sanjarenje ima moć da unapredi svakodnevni život na više nivoa.
Evo zašto vredi češće ostaviti telefon po strani.
1. Zato što donosi više zadovoljstva nego što se očekuje
Postoji zabluda da su dosada i tišina neprijatne. U stvarnosti, kada se umu da malo slobode, on vrlo brzo pronalazi teme koje inspirišu, smiruju ili zabavljaju. Sanjarenje omogućava istraživanje ideja, zamišljanje situacija koje još nisu doživljene i dublje razumevanje sopstvenih i tuđih emocija.
Naravno, misli ponekad mogu odlutati i u manje prijatnom pravcu. U tim trenucima, pomaže takozvano kreativno, pozitivno sanjarenje - fokusiranje na ciljeve, lepe scenarije, planove ili jednostavne stvari koje donose osećaj smisla i zadovoljstva. Um voli da “radi” kada mu se da pravi materijal.
2. Zato što podstiče kreativnost i rešavanje problema
Najbolje ideje retko se rađaju pod pritiskom. One dolaze dok se radi nešto rutinsko - tokom tuširanja, šetnje, vožnje ili spremanja kuće. Upravo tada, kada misli nisu usmerene na jedan konkretan zadatak, mozak počinje da povezuje stvari na neočekivane načine.
Lutanje uma omogućava sagledavanje problema iz šire perspektive. Rešenja koja su ranije delovala nedostižno, postaju jasnija kada se prestane sa forsiranjem. Sanjarenje je, zapravo, tiha laboratorija za kreativne proboje.
3. Zato što produbljuje odnose sa drugima
Iako deluje kao potpuno lično iskustvo, sanjarenje ima snažan društveni efekat. Zamišljanje razgovora, susreta ili lepih trenutaka sa dragim osobama jača osećaj bliskosti i razumevanja. Um na taj način “uvežbava” emocije, reakcije i socijalne situacije.
Kroz ove mentalne simulacije lakše se uče lekcije iz prošlih iskustava, ali i priprema teren za buduće odnose. Sanjarenje pomaže da se drugi sagledaju sa više empatije, a komunikacija postane prirodnija i dublja.
