Kada govorimo o zaštiti od sunca koristimo superlative da naglasimo koliko je sunce štetno za kožu, posebno u klimatskim promenama u kojima živimo, i koliko je važno nanošenje kreme za sunčanje.
Razlog zašto to radimo je taj što vidimo da postoji mnogo nesporazuma i zabluda o upotrebi i primeni krema za sunčanje. Čini se da, uprkos savetima stručnjaka, mnogi ignorišu čak i osnovne stvari. Zato smo danas izdvojili neke od najčešćih zabluda o zaštiti od sunca, kako biste ovog leta mogli bez straha da izađete na sunce.
Mit 1: Što je veći SPF, to duže mogu da sedim na suncu
Nijedna krema za sunčanje, bez obzira na visok indeks zaštite, ne pruža vam apsolutnu zaštitu od sunca. To je zato što se SPF proizvoda određuje u laboratoriji, pod potpuno kontrolisanim uslovima. U praksi, krema za sunčanje se može isprati znojem, vodom, trljanjem, sušenjem peškirom ili uljima za kožu, tako da ne dobijate baš zaštitu koja piše na pakovanju. Opšte pravilo Američke akademije za dermatologiju je da koristite kremu za sunčanje širokog spektra sa zaštitnim faktorom 30 ili više i nanosite je na svaka 2 sata.
Mit 2: Tamnoj koži nije potrebna krema za sunčanje
Iako melanin donekle nudi prirodnu zaštitu od sunca jer raspršuje UV zračenje, čak i najtamnija koža može razviti bore, hiperpigmentaciju, opekotine i rak. Po istom principu, ako ste koristili proizvod za samopotamnjivanje, to ne čini vašu kožu manje osetljivom na oštećenja od sunca.
Slične teme
Mit 3: Kreme za sunčanje izazivaju nedostatak vitamina D
Ovaj vitamin, nastaje interakcijom naše kože sa UV zračenjem i dragocen je za zdravlje naših kostiju, zuba i mišića. Nijedna krema za sunčanje ne blokira 100% sunčevih zraka, čak i ako je njen SPF 100! Omogućava prodiranje malog procenta zraka, onoliko koliko je potrebno vašem telu da stvori vitamin D.
Mit 4: Kreme za sunčanje izazivaju pojavu akni
Još jedan izgovor za izbegavanje kreme za sunčanje, što zvuči nečuveno kada se uzme u obzir koliko je sunce štetno, iako je delimično opravdano. U prošlosti, formulacije su sadržale sastojke koji su blokirali pore i izazivali osetljivost kože. Ovo se promenilo sa napretkom kozmetološke tehnologije. Na raspolaganju vam je raznovrsna nemasna kozmetika (koja ne začepljuje pore), sa sastojcima pogodnim za osetljivu kožu i fine teksture koje je ne opterećuju.
Mit 5: Koristim vodootpornu kremu za sunčanje tako da ne moram ponovo da je nanosim na moru
Izvinite ako „rušimo vašeg Sneška“, ali baš kao što ne postoji Deda Mraz, ne postoji ni vodootporna krema za sunčanje. Američka akademija za dermatologiju tako kaže, a mi nemamo razloga da ne verujemo. To znači da voda i znoj uklanjaju kremu za sunčanje sa kože. Zato, nakon što je nanesete na sebe, morate sačekati 10 do 15 minuta pre ulaska u vodu, ali i ponavljati nanošenje na svaka 2 sata, čak i ako se niste pokvasili.
Mit 6: Ujutru stavljam kremu za sunčanje, tako da imam zaštitu ceo dan
Svaka vam čast što ste svoj dan započeli upravo kremom za sunčanje, ali istina je surova. Mnoge komponente krema za sunčanje se polako rastvaraju na suncu i tako vremenom postaju sve manje aktivne. Dakle, ako izađete napolje oko 9 ujutro, do podneva nestaje krema za sunčanje koju ste stavili. Koliko često ćete ponovo nanositi zavisi od intenziteta sunčeve svetlosti kojoj ste izloženi.
Mit 7: Moja šminka ima SPF i to je dovoljno
Proizvod za šminkanje ili hidratantna krema sa SPF-om ne može zameniti kremu za sunčanje jer nisu tako efikasni. Praktični problem je kako staviti kremu za sunčanje na šminku, ali postoje rešenja i za to: možete koristiti kremu za sunčanje u obliku spreja ili u obliku praha.
Mit 8: Kada je oblačno, ne treba mi krema za sunčanje
Oblaci su jednostavno kondenzovana vodena para i blokiraju mali procenat sunčevog zračenja. 90% prodire kroz oblake i završava na vašoj koži. Oh, i da ne zaboravimo, isto važi i za prozore, pa su vam potrebne kreme za zaštitu od sunca i kada ste blizu prozora ili kada vozite.
