Neki roditelji plaćaju deci da pomognu u sređivanju kuće, dok se sa druge strane nalaze oni koji se protive ovom načinu vaspitavanja...
U suštini, pomaganje roditeljima u sređivanju kuće je bitno isto koliko i pranje zuba – pa zato i ne treba da se plaća. U nekim porodicama čišćenje stola i kupljenje igračaka čini dnevnu rutinu, dok kod drugih završavanje domaćeg zadatka i odlazak ranije u krevet rezultuje ostavljanjem igračaka svuda po podu. Ipak, svi se mogu složiti oko jednog – deci ne ide toliko dobro sređivanje, bar kad su baš mala.
Kako se ispostavlja, to je nešto preko čega moramo da pređemo ukoliko želimo da nam dete izraste u odgovornu i urednu osobu, a evo i zašto: mnogi klinci žele da pomognu, ali se onda susrećemo sa realnošću, njihovom nespretnošću, nepažnjom i neznanjem kako nešto treba da se uradi. Iz tih razloga, mnogi roditelju dopuštaju deci da sede ispred televizora dok s eoni bakću sa poslovima – jer nema nikog da im smeta. Ovde je ključna stvar kada želite da aše dete radi sa vama! Čak i ako dete ubaci više praška u mašinu za sudove ili napravi poplavu u bašti tokom zalivanja cveća – morate ga pustiti da vam pomogne. Majke koje ovo razumeju vide trenutnu frustraciju kao “investiciju”.
Ohrabrujte vaše neuredno dete koje želi da vam pomogne sa sudovima i tokom vremena će izrasti u sposobno i spretno dete koje će i dalje želeti da pomogne. Rane saradnje sa roditeljima pokreću mehanizam kod dece koji prerasta u samostalnu želju za pomaganjem i urednijim životom u domu.
Dopustite im da gledaju omiljeni crtani, dok vi očistite sok koji su vaša deca prosula – i to ćete raditi narednih deset godina. Ako kažete detetu da nije uključeno u rad, kao i da ne može to da radi, posle nekog vremena će početi i da vam veruje.
V.R.
