Kakve sve vrste brakova postoje?
Beli (duhovni) brak (koji nema veze sa crkvenim brakom) je brak u kome supružnici namerno odbijaju seks i žive kao brat i sestra, verujući da fizička privlačnost može uništiti duhovne odnose. Bio je popularan kod evropskog plemstva u 18-19 veku. Sada je beli brak čest u zemljama gde mnogi žele da emigriraju.
Brak lavanda - je brak između dvoje ljudi različitog pola, u kome su jedan ili oba partnera homoseksualni ili biseksualni. Kreiran je tako da čovek "sakrije" svoju pravu seksualnu orijentaciju, kako bi izbegao osuđivanje rođaka ili društva, stvarajući "tradicionalnu porodicu".
Međuverski brak je brak između predstavnika različitih veroispovesti. Sociolozi povezuju verski brak sa slabljenjem verskih vrednosti, ali nema procene ove pojave. Statistike pokazuju da su međuverski brakovi veoma česti: pre 20 godina broj dece koja su rođena u takvim brakovima premašila je milijardu ljudi.
Organizovani brak je brak u kome su supružnici izabrani jedno za drugo od strane drugih (članova porodice ili roditelja). Psihilozi smatraju da ove vrste brakova nastaju usled uzroka mogućih psihičkih poremećaja ili željom da se napusti roditeljski dom.
Originalni (kreativni) brak je brak zaključen između osobe i predmeta (lutke, robota, gadžeta, itd.). Dok čovečanstvo gleda na ovakav brak sa značajnom količinom ironije, Dejvid Levi, autor knjige o evoluciji odnosa između robota i ljudi, predviđa da će do 2050. godine biti moguće ući u ozbiljnu vezu sa automobilom. Profesor informatike na Londonskom univerzitetu, dodaje da će ljudi početi da žive sa robotima pre 2050. godine. Takav odnos će učiniti čoveka srećnijim.
Otvoreni brak je brak u kojem se supružnici slažu da svako od njih može imati vanbračne seksualne odnose i da se to ne smatra prevarom, uprkos monogamnoj prirodi braka. U isto vreme, supružnici su emotivno vezani jedni prema drugima i percipiraju "autsajdere" samo kao seksualne partnere. Ovaj odnos je jedan od najmlađih. Po prvi put se ovaj izraz pojavio 1972. godine: supružnici O'Nil opisali su ga u knjizi "Otvoreni brak: novi način života za parove". Istina, sam fenomen se ne može nazvati novim fenomenom. U mnogim evropskim zemljama zvanični brakovi su zapravo otvoreni.
Poliamorni brak je praksa romantičnih odnosa sa nekoliko ljudi istovremeno. Ne postoji direktna veza sa seksom, prvenstveno je u pitanju ljubav (amor - lat. "ljubav").
"Većina ljudi misli da je poliamorija neka seksualna komuna. Ali zapravo to nije tako", kažu psiholozi. „Ovo je zajednica u kojoj bi svi trebalo biti vrlo dobri u komunikaciji, razumevanju njihovih potreba, granica i želja. I čini mi se da je ponekad još komplikovanije od klasičnih odnosa."
Poliandri brak je retka vrsta poligamije, koji čini jedna žena i nekoliko muškaraca. Ovu egzotičnu vrstu braka praktikuju neki narodi u Tibetu. Polandrija se dešava i na krajnjem severu, kod Eskima i u nekim delovima Indije.
Poligamni brak je vrsta braka kada muškarac ima nekoliko žena. Čuveni poligeni naziv je poligamija. Zanimljivo je da je poligamija jako povezana sa narodom Istoka, gde muškarcima ne bi smetalo da "imaju tri žene". Zapravo, ovo je zabluda. Istorijski gledano, ovi brakovi su karakteristični za 80% svetskih kulturnih zajednica. Najčešće su u Kini i Drevnoj Grčkoj, Americi i Africi.
Roditeljski brak je brak između dvoje ljudi (sasvim moguće, različitih orijentacija) kako bi se podigla deca. Traje dok deca ne dostignu određeno doba. Često je ovaj brak prisiljen, pre svega, iz finansijskih razloga i zbog domaćih poteškoća.
Probni brak - brak bez deteta, koji se sastoji od para (obično mladih ljudi) kako bi se testirao oblik pravnih odnosa. U budućnosti može i da propadne.
M.L.
foto:roxy.ua/
