Salvador Dali – između ludila i genijalnosti

Salvador Dali (1904-1989), veliki španski slikar, svakako je jedan od najuticajnijih umetnika svih vremena. Bavio se slikanjem, pisanjem, vajanjem, scenografijom i glumom.

Iz političkih razloga, 35 dana je bio u pritvoru u Geroni. Bio je jedan od prvih umetnika koji je holografiju koristio u svrhu umetnosti, a veliki broj njegovih dela sadrži optičke iluzije. U šestoj godini je želeo da postane kuvar, a u sedmoj Napolen. Pored toga što je imao nešto umetničko u sebi, zanimao se i za matematiku i prirodne nauke. Napravio je sam sebi zlatnu medalju, pošto nikad nije dobio priznanja za svoj rad.

Svet ga je i tada smatrao luicidnim, ali se i danas, pored njegovih fantastičnih dela, pamte njegove izreke:

• Ne plašite se savršenstva. Nikada ga nećete dostići. 
• Inteligencija bez ambicije je ptica bez krila.
• Prvi čovek koji je uporedio obraze devojke sa ružom je verovatno bio pesnik. Čovek koji je to ponovio posle njega je sigurno bio idiot.
• Postoji samo jedna razlika između ludaka i mene. Ludak misli da je normalan. Ja znam da sam lud.
• Svakog jutra kada se probudim, ja doživljavam nanovo vrhunsko zadovoljstvo - činjenicu da sam ja Salvador Dali.
• Kada neko voli novac kao ja, onda je to neka vrsta misticizma. Pare su božanstvene!
• Ja ne koristim droge. Ja sam droga.
• Razlika između pravih i lažnih uspomena je isto kao i razlika između pravih i lažnih dijamanata; oni lažni uvek izgledaju stvarno i sijaju najjačim sjajem.
• Crtanje je iskrenost umetnosti jer nema mogućnosti varanja. Ili je dobro ili je loše.
• U šestoj godini sam želeo da postanem kuvar. U sedmoj godini Napoleon. Moja ambicija je tako rasla iz godine u godinu,sve do sada.
• Nemoj se mučiti biti moderan. Nažalost, to je stvar koju, ma šta činio, ne možeš izbeći.
• Postoje dani kada pomislim da ću umreti od predoziranja zadovoljstvom.
• Ratovi nisu nikada nikoga povredili osim ljudi koji su izginuli.

Svi ljubitelji dela Salvadora Dalija imaju priliku da pogledaju neke od njegovih najpoznatijih grafika u okviru izložbe “Božanstveni svetovi” koja se održava u Kući legata do 27. marta.

Izložba se sastoji od više od 240 njegovih najpoznatijih grafičkih listova, među kojima su i dela iz njegovih najobimnijih opusa – „Božanstvena komedija“ iz 1964. godine i „Biblija Sakra“ iz 1967. godine, zatim „Dalijevi konji“, kao i „Hommage a Leonardo da Vinci“.

Cena individualne ulaznice je 400 dinara, dok ulaznice za đake i studente uz važeće đačke i studentske legitimacije, penzionere, decu mlađa od 10 godina koštaju 200 dinara. Izložbu možete posetiti od utorka do nedelje, od 10 do 20 časova, a javna vođenja kroz izložbu se održavaju sredom i subotom u 12h i 18h.

O Salvadoru Daliju

Salvador Felipe Hasinto Dali rođen je 11. maja 1904. godine u Figerasu, malom katalonskom mestu u severoistočnoj Španiji, u građanskoj porodici. Slikarstvo je studirao u Madridu i Barseloni, a studije nije završio. Još tokom studiranja, sa velikom lakoćom je preuzimao veliki broj različitih stilova i pokazivao neobičnu tehničku spretnost. U njegovim poznim dvadesetim godinama dva događaja su prouzrokovala razvoj njegovog zrelog stila: njegovo otkriće dela Sigmunda Frojda o erotskom značaju podsvesnih slika i pridruživanje pariskim nadrealistima, grupi likovnih umetnika i pisaca, koji su želeli da stvore „veću realnost” koja bi proizlazila iz ljudske podsvesti i uzdigla se iznad njegovog razuma. Da bi slike iz podsvesti mogle da dođu do površine, Dali je sam u sebi podsticao nekakva halucinogena stanja i taj proces je nazvao paranoično-kritička metoda. Pomoću ove metode njegovo slikarstvo je izuzetno brzo sazrelo i od 1929. do 1937. godine stvorio je ona dela, zbog kojih je i danas svetski najpoznatiji nadrealista. Slikao je svet snova, u kome su obični predmeti raspoređeni, deformisani ili nekako drugačije preoblikovani na bizaran i iracionalan način, naslikani sa detaljnom i skoro bolesno realnom preciznošću i najčešće postavljeni u gole, suncem obasjane krajeve, koji podsećaju na njegovu rodnu Kataloniju. Zajedno sa nadrealistom Luisom Bunjuelom je u to vreme stvorio i dva nadrealna filma.

Grafički radovi su nastajali u serijama i izlazili u grafičkim mapama. Za Dalija je grafika bila odlična prilika za ilustrovanje literarnih radova, koji su mu bili dragi, ili je želeo likovno da ih komentariše i da ih na svoj način nadogradi. Među njima su najpoznatiji: „Alisa u zemlji čuda”, „Don Kihot”, „Dekameron”, „Tristan i Izolda”, „Faust” itd.

Radovi mu se nalaze u muzejima širom Evrope i Amerike, uz velike izložbe njegovog rada nakon što su postavljene u Nju Jorku, Parizu, Amsterdamu, Tokiju, Štutgardu, Cirihu, Madridu i Barseloni. On je stvorio svoju sopstvenu vrstu umetnosti u mnogim područjima. Osmislio je pozorišne scenografije i kostime i takođe uzorke za odeću i prostirke. Koristio je svoje skice za dizajniranje srebra, keramičkih posuda i nakita. Stvorio je kalupe za brojne skulpture i reljefe. Ilustrovao je razne knjige i napisao nekoliko svojih. Ostavio je trag ne samo svojom umetnošću, već i svojom kontroverznom ličnošću: negovao je sliku apsurdnog i gotovo suludog umetnika; želeo je da mu ceo život postane umetnost i preoblikovao je svoju ličnost na isti način kao i svoje slikarstvo. Njegova upečatljiva ličnost ne može biti odvojena od njegove umetnosti.

"Božanstvena komedija"

Kada ga je italijanska vlada 1950. godine, na sedamstotu godišnjicu Danteovog rođenja, angažovala da za posebno izdanje Božanstvene komedije naslika ilustracije, izjavio je da delo oslikava njegov lični duhovni razvoj. Kasnije je kontraverzno izjavio, da Komediju nikada nije čitao. Za ilustracije je Dali napravio 101 akvarel između 1950. i 1952. godine, nakon čega je italijanski Državni poligrafički institut 1954. godine objavio knjigu sa sedam reprodukcija akvarela u punoj veličini, u obliku litografija sa uzorcima stranica teksta koja je odmah naišla na neodobravanje. Komunistička partija je protestvovala protiv „rasipanja novca”, koji je neophodan za bolje namene, a nacionalisti su nasuprot tome protestvovali što delo najznačajnijeg italijanskog pesnika ilustruje Španac. Na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih marki.

Posle posredovanja izdavača Joseph Forê, 1959. godine projekat je preuzela i finansirala francuska izdavačka kuća Editions d'Art Les Heures Claires. Delo su izvodila dva visoko kvalifikovana gravira za posebne vrste drvoreza - ksilografiju. Slika pri ovom postupku, za razliku od klasičnog drvoreza, nije urezana u ploču, već su iz ploče izrezani oni delovi kojih nema na grafici. Delo je pod umetnikovim nadzorom rađeno od 1959. do 1963 godine, i nastalo je 3500 ploča za sto otisaka (oko 35 boja za jednu grafiku). Delo je izdato u Parizu u šest knjiga: prvo Raj, a zatim i Čistilište i Pakao, za koji je bilo najviše interesovanja. Bilo je izdato 4798 knjiga, a u Francuskoj je zajedno sa serijama grafika bez teksta izašlo 5346 odštampanih serija Dalijevih ilustracija. Luksuznim knjigama (33) su dodati neki od originalnih akvarela, zbog čega im je danas nemoguće ući u trag. Na izložbi će moći da se vide grafički listovi iz francuskog izdanja.

"Biblija Sakra"

Dalijeve ilustracije za Bibliju, pisanu u vulgati (srednjevekovna latinica), čini 105 litografija, urađenih po originalima, slikanim gvaš tehnikom. Izdata je 1969. godine u Milanu sa tiražom od 1677 primeraka, bez probnih otisaka. Naručilac je bio Dalijev prijatelj i pokrovitelj Đuzepe Albareto, koji je sebi postavio zadatak da će umetnika vratiti Bogu, a proučavanjem Biblije i nazad u okrilje rimokatoličke crkve. Ilustracije, bogate i po formi i po suštini, pokazuju umetnikovu svestranu stvaralačku snagu, jer sadrže široku raznolikost slika – baziranih na hrišćanskoj ikonografiji, kao i na ikonografiji klasične mitologije. Dali je koristio posebnu tehniku - buletizam, njegov sopstveni izum, pri kojoj je arkebuzu, vrstu starinskog pištolja, "punio" kapsulama napunjenim bojom i ispaljivao je na prazan papir. Efekte (spontane fleke) je zatim uključio u ilustracije.

O Kući legata

Kuću legata, instituciju od značaja za grad Beograd, osnovala je 2004. godine Skupština grada Beograda. Nastala kao plod višedecenijske inicijative umetnika, intelektualca, stručnjaka i darodavaca, Kuća legata ima za cilj rešavanje složene problematike legata i poklona učinjenih Beogradu od 1955. godine do danas. Kuća legata je od samog osnivanja preuzela stalnu brigu o legatima radeći kako na pravnoj regulativi u oblasti legatorstva uz poštovanje volje legatora, tako i na poboljšanju uslova staranja, čuvanja i zaštite legata, njihovom otvaranju za javnost, popularizaciji i na prezentaciji predmeta iz legata u skladu sa savremenim muzeološkim standardima. Kući legata povereni su na čuvanje i staranje nepokretni legati Veljka Petrovića, Petra Lubarde i Rista Stijovića i pokretni legati Nedeljka Gvozdenovića, Olge Jevrić, Ljubice Cuce Sokić, Milenka Šerbana i Milene Jeftič Ničeve Kostić.