Svi smo se bar jednom našli u društvu osobe koja se duri, ali verujem da su se mnogi od nas i sami nadurili na nekog.
Stoga, ovo ponašanje nam je svima dobro poznato. Međutim, dok durenje može da bude simpatično kada su deca u pitanju, kod odraslih ono i nije toliko privlačno. Svi smo se mi ponekad nadurili, ali postoje osobe koje vrlo često koriste ovo pasivno-agresivno ponašanje, što može da postane izuzetno naporno za njihovu okolinu, a samim tim loše i po samu osobu koja se često duri.
Durenje se često sreće kod dece i to je zapravo njihov način da izraze ljutnju. Kako se mi suštinski rađamo nesputani, mi kao deca svoje emocije izražavamo direktno i spontano. Deca žele da se njihove želje ispune što pre, te je durenje pokušaj da se od roditelja dobije željeno. Tokom vaspitanja, neretko roditelji šalju poruku svojoj deci da budu „dobra“ i da nije lepo kada se besni, što uključuje udaranje, bacanje stvari i dr. Dete smatra da je dobro onda kada su roditelji zadovoljni njegovim ponašanjem. Međutim, dete jednako kao i odrastao čovek oseća ljutnju i može da bude frustrirano, pa ukoliko i sami roditelji neadekvatno ispoljavaju ljutnju, tako što manipulišu uskraćivanjem ljubavi i pažnje kada ih neko naljuti, i dete će usvojiti ovaj obrazac ponašanja i duriti se onda kada je ljuto. Cilj durenja je da kazne svoje roditelje, kada smatraju da su im naneli neku nepravdu.
Dakle, durenje kod odraslih je neadekatvno izražavanje emocije ljutnje, koje predstavlja vid manipulacije i želju da se osoba koja nas je povredila kazni tako što se izaziva osećaj krivice. Osobe koje se dure svu pažnju prebacuju na sebe; one svojim stavom tela i ekspresijom lica šalju osuđujuću poruku i mame osećaj krivice. Ako se prisetimo situacija u kojima smo se i sami durili, shvatićemo da druga strana nije povredila ništa drugo nego naš ego i da realnog emotivnog bola i patnje nema, bez obzira što prikazujemo drugačije.
Uvređenost kod osobe koja se duri proizilazi iz uverenja da je neprihvatljivo/nedopustivo da se neko loše poneo prema njoj, te da je ta osoba vrlo loša i da će joj „pokazati svoga Boga“ tako što će prekinuti svaki vid komunikacije i odbaciti je. Jednom kada osoba koja se duri propriča sa nama to se doživljava kao nagrada, ali situacija se ne razjašnjava niti se ljutnja izražava.
Osobe koje često koriste ovaj vid ponašanja su u stanju da se jako dugo dure, nemilosrdno zahtevajući da se njihova uvređenost ispoštuje izvinjenjem, bez razmatranja da li je ona opravdana ili ne, bez želje da se sasluša druga strana i razreši konflikt tj. bez adekvatnog pristupa ljutnji. Moguće je da izražavaju i osećaj prezira tj. da se osoba koja im je nanela nepravdu doživljava kao nedovoljno vredno ljudsko biće.
Ako smo dugo izloženi bliskim osobama (roditelji, partneri, kolege) koje se često dure, postoji opasnost da zapadnemo u krug samookrivljavanja. Ono što je važno imati na umu jeste da se ispod durenja krije manipulacija i kažnjavajuća ljutnja. Osobi koja se duri možete da predložite da razrešite situaciju i otvoreno popričate o problemu, ali ukoliko ne želi, znajte da ta osoba sama i svesno bira da ostane u svom durenju i pored drugih konstruktivnijih ponašanja.
S druge strane, ukoliko ste osoba koja je sklona durenju, zapitajte se zbog čega to radite i da li durenje prepoznajete kod svojih roditelja? Da li je durenje način da dobijete ono što želite tako što ćete izazvati osećaj krivice kod drugih? Probajte sledeći put kada se naljutite da otvoreno pričate o tome šta vas je naljutilo, umesto da se sakrijete iza zida uvređenosti.
Durenje je nekonstruktivno, a ukoliko osoba ne poradi na svom ponašanju, vrlo lako može da izoluje sebe od svog okruženja, jer niko ne voli da bude u društvu u kom će čas-čas da oseća krivicu... Ono što je još važno je da smo mi i te kako podešeni da osetimo manipulaciju, te manipulisanje sa drugim ljudima je zasigurno mač sa dve oštrice. Može nas dovesti do nekih naših ciljeva, ali i udaljiti ljude od nas. Kada postoji nesklad između verbalne i neverbalne poruke to nam može biti signal da se radi o manipulaciji i da je potrebno da zaštitimo svoje granice.
Dobra vest je da je durenje naučeno ponašanje tako da kada ga osvestimo kod sebe, možemo da radimo na promeni tog ponašanja, tako što ćemo učiti kako da adekvatno izrazimo ljutnju. Kao takvo, durenje je prisutno kod oba pola, jer potiče od neadekvatnog učenja izražavanja ljutnje, ali i strogih i krutih uverenja da je nedopustivo (strogo zabranjeno) da se neko prema nama ponaša na određen način i preozbiljno shvatanje vlastite persone. Znači, nemamo samo duribabe, tu su i duridede.
Autorka teksta: Vanja Orlović, master psiholog
FB stranica: Psihologija uz kafu
Blog: https://vanjaorlovic.wordpress.com/
