Mitovi u borbi protiv korona virusa

Mnogo je informacija o korona virusu (COVID-19) u medijima i na društvenim mrežama.

Kako možete znati da li je ono što vidite na internetu činjenica ili mit? Najvažnije je da informacije dobijete iz renomiranih izvora kao što su Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Ministarstvo zdravlja. Otkrivamo vam najveće mitove o korona virusu.

Mit 1

Javni vodovod je kontaminiran COVID-19 i treba piti samo flaširanu vodu

Ovo je mit. Nema dokaza da se virus proširio vodom.

Mit 2

Pacijenti bi trebalo da otkažu stalne preglede kod svog izabranog lekara kako bi izbegli bolnice i medicinske ordinacije u kojima mogu biti prisutni pacijenti zaraženi COVID-19.

Nije preporučljivo da bez razloga odlazite kod lekara, ali veoma je važno da nadgledate svoje zdravlje kao što to obično radite i budete praćeni od strane svog lekara.

Mit 3

Ako se osećam bolesno i zabrinut sam da sam možda dobio COVID-19, trebalo bi odmah da posetim hitnu pomoć.

Osim ako niste putovali na lokaciju gde je COVID-19 aktivan ili ste bili u kontaktu s nekim za koga se zna da ima virus, rizik od zaraze COVID-19 i dalje je vrlo nizak. Međutim, ako ste putovali u pogođeno područje ili bili u kontaktu s nekim kome je već dijagnostikovan COVID-19 i imate blage simptome poput kašlja ili nedostatka daha, javite se lekaru.

Mit 4

Svi bi trebalo da nose maske za lice dok su u javnim prostorima (tržni centri, parkovi, železničke stanice itd.) da bi se zaštitili od korona virusa.

Za širu javnost maske za lice se ne preporučuju za zaštitu od respiratornih bolesti, uključujući COVID-19. Maske za lice pomažu u sprečavanju daljeg širenja infekcije od onih koji su bolesni na druge oko sebe. Masku za lice treba nositi samo ako je lekar preporuči. Masku za lice treba da koriste osobe koje imaju COVID-19 i pokazuju simptome. Ovo je zaštita drugih od rizika od zaraze. Upotreba maski za lice takođe je presudna za zdravstvene radnike i druge ljude koji brinu o nekome zaraženom COVID-19 u bliskim okruženjima (na primer, kod kuće ili u zdravstvenoj ustanovi).

Mit 5

COVID-19 može pogoditi i kućne ljubimce ili životinje.

Nema dokaza da se životinje ili kućni ljubimci, poput pasa ili mačaka, mogu zaraziti COVID-19 i preneti ga na ljude. Iako životinje mogu širiti viruse među sobom, oni se genetski razlikuju od ljudi, čineći virusima izuzetno teško da prođu između kućnih ljubimaca i njihovih vlasnika. Međutim, uvek je dobra ideja da operete ruke sapunom i vodom nakon kontakta sa kućnim ljubimcima.

Mit 6

Dobijanje korona virusa je smrtna kazna

Pa, ima još mnogo toga što još uvek ne znamo o korona virusu, ali na osnovu podataka koji izlaze izgleda da je reč o tipu virusne infekcije. Stopa smrtnosti od 2% i oko 18% do 20% mogu zavisiti od vrste kritičnog stanja. Pa čak i najteži slučajevi koji su u bolnici verovatno imaju 98% šanse da prežive. Dakle, to nije smrtna kazna.  

Mit 7

Samo Kinezi imaju korona virus

Pa, počelo je u Kini, ali stvarnost je da je to svačiji virus. A ako stigne dovoljno daleko, baš kao i grip, mogao bi biti bilo gde. Zarazne bolesti ne poštuju granice i po tom pitanju, svi su podložni.

Mit 8

Možete se razboleti od paketa koji je poslat iz Kine

Ovo je zaista malo verovatno kada uzmemo u obzir vreme potrebno da paket stigne iz Kine. I upravo ono što mi znamo je da kapljice koje mogu sadržati viruse neće moći dugo da prežive van ljudskog tela. Pa čak i ako mogu, na primer, doći na paketu ili kutiji, u zavisnosti od toga koliko su dugo tu, možda neće moći preživeti vani.

Mit 9

Virus pogađa samo starije ljude

Ovo je napola tačno. Pogađa sve, čak i decu. Međutim, stariji ljudi imaju veću verovatnoću da imaju ozbiljnije zdravstvene probleme. Dakle, svi stariji moraju biti oprezni, ali utiče na sve.

Mit 10

Antibiotici sprečavaju i leče virus

Virusi i bakterije su dva različita mikroba. Tako bismo koristili antibiotike za bakterije, a za viruse koristimo antivirusne lekove. Dakle, antibiotici u ovom kontekstu za ovaj virus ne deluju ako nemate sekundarne infekcije koje su po prirodi bakterije.

Mit 11

Dodaci vitamina C sprečiće vas da dobijete COVID-19

Istraživači još uvek nisu pronašli nikakve dokaze da dodaci vitamina C mogu da učine ljude imunijim na infekciju COVID-19. Zapravo, za većinu ljudi uzimanje dodatnog vitamina C čak i ne odbacuje običnu prehladu, mada može da skrati vreme prehlade ako ga uhvatite. Rečeno je da vitamin C igra ključnu ulogu u ljudskom telu i podržava normalnu imunu funkciju. Kao antioksidans, vitamin neutrališe naelektrisane čestice zvane slobodni radikali koji mogu oštetiti tkiva u telu. Takođe pomaže telu da sintetiše hormone, izgradi kolagen i odstrani ranjivo vezivno tkivo protiv patogena. Pa da, vitamin C bi apsolutno trebalo da bude uključen u vašu dnevnu ishranu ako želite da održavate zdrav imunološki sistem. Ali megadoziranje suplementima verovatno neće umanjiti rizik od hvatanja COVID-19.

Nema dokaza da drugi takozvani dodaci za jačanje imuniteta - poput cinka, zelenog čaja ili ehinacee - takođe pomažu u sprečavanju COVID-19.

Mit 12

Prskanje hlorom ili alkoholom po koži ubijamo viruse u telu

Nanošenje alkohola ili hlora na telo može naneti štetu, posebno ako uđe u oči ili usta. Iako ljudi mogu da koriste ove hemikalije za dezinfekciju površina, ne smeju ih koristiti na koži. Ovi proizvodi ne mogu ubiti viruse u telu.

Mit 13

Morate biti s nekim 10 minuta da biste dobili virus

Što je neko duže sa zaraženom osobom, veća je verovatnoća da će uhvatiti virus, ali još uvek je moguće da se dobije za manje od 10 minuta.

Mit 14

Beli luk štiti od korona virusa

Neka istraživanja ukazuju da beli luk može da ima antibiotska svojstva. Međutim, nema dokaza da on može zaštititi ljude od COVID-19.

Mit 15

Virus će nestati kada temperature poraste na proleće

Neki virusi lakše se šire u hladnijim mesecima, ali to ne znači da prestaju u potpunosti kada uslovi postanu blaži. U ovom trenutku, naučnici ne znaju kako će promene temperature uticati na ponašanje SARS-CoV-2.

Mit 16

Korona virus je najsmrtonosniji virus koji je poznat čoveku

Iako se korona virus čini ozbiljnijim od gripa, to nije najsmrtonosniji virus s kojim su se ljudi suočili. Virus kao što je ebola, ima višu stopu smrtnosti.

Mit 17

Vakcine protiv gripa i upale pluća štite od COVID-19

Kako se SARS-CoV-2 razlikuje od ostalih virusa, nijedna postojeća vakcina ne štiti od infekcije.

Mit 18

Virus je nastao u laboratoriji u Kini

Uprkos glasinama na internetu, nema dokaza da je to slučaj. Neki istraživači veruju da je SARS-CoV-2 možda prešao sa životnja na ljude. Drugi misle da bi nam to moglo preći od slepih miševa, što je bio slučaj sa SARS-om.

Mit 19

Izbijanje je počelo zato što su ljudi jeli supu šišmiša

Iako su naučnici uvereni da se virus pokrenuo kod životinja, nema dokaza da je potekao iz supe bilo koje vrste.

M.L.

medicalnewstoday.com