Tokom 1630. godine, južnoamerički Indijci su evropskim kolonistima predstavili prvu kesu kokica, a specijalnu mašinu za pravljenje kokica je izmislio 1885. godine, Čarls Kretors.
Mnogi ne shvataju da kokice nisu samo važan dodatak odlaska u bioskop, već i zdrava užina koja ima mnogo korisnih svojstava.
Kokice sadrže kalijum, jod, cink, vitamine grupe B, što doprinosi izlučivanju holesterola iz tela. Pored toga, kokice doprinose poboljšanju funkcionisanja nervnog sistema.
Kokice sadrže ogroman broj moćnih antioksidanata (polifenola), koji smanjuju verovatnoću pokave kancera i srčanih bolesti. Jedna porcija kokica može sadržati 300 mg polifenola.
Kokice se sastoje od celog zrna kukuruza, i ova užina može obezbediti oko 70% preporučene dnevne doze celih zrna. Štaviše, nerastvorljivo vlakno koje se nalazi u celim zrnima, pozitivno utiče na rad gastrointestinalnog trakta.
Kokice ne samo da su korisne, već i nisko kalorične, ako ne dodate ulje, prelive ili so. Za one koji se pridržavaju pravilne ishrane kokice mogu biti odlična alternativa drugim, manje korisnim grickalicama.
U 30 grama kokica, ima više gvožđa nego u istoj količini spanaća - 0,9 miligrama. Poznato je da žena treba da konzumiraju 18 miligrama gvožđa dnevno (zbog gubitka krvi tokom menstruacije), a za muškarce je dovoljno svega 8 miligrama.
M.L.
